„Правог црног хлеба у Србији нема”, тврде за „Потрошач” у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде. Иако потрошачи свакодневно на рафовима трговинских ланаца бирају црну векну верујући да тако купују здравију намирницу, инспекције кажу да је углавном реч о обојеним векнама.

– То је наш закључак и то је показала последња велика контрола квалитета хлеба, чије смо резултате објавили у јануару. У Правилнику о квалитету жита, млинских и пекарских производа, тестенина и брзо смрзнутих теста пише да је црни хлеб онај који се прави од брашна типа 1100 – објашњавају у Генералном инспекторату, додајући да наши млинови то брашно готово и да не производе јер га произвођачи и не траже.

То брашно се, кажу стручњаци, добија интензивнијим млевењем целог пшеничног зрна и тако у његов састав улазе и периферни делови зрна пшенице, попут омотача, што правом црном хлебу даје тамнију боју.

– Зато правог црног хлеба код нас нема, а у понуди су само специјалне врсте, које се боје дозвољеним природним супстанцама, попут сладног брашна, а могу се додати и овсено или сојино брашно. Све то је дозвољено стављати у хлеб и ови додаци између осталог мењају боју хлеба. Битно је нагласити да није дозвољено додавати боје – каже Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције у Министарству пољопривреде.

Наши саговорници из овог министарства додају да пекари ово брашно не траже јер су се потрошачи определили да црни хлеб замене белим или специјалним врстама. Осим тога, и произвођачи су одустајали због мањег профита.

Вујовић саветује потрошачима да, због тога, увек обрате пажњу на декларацију, на назив векне, произвођача и грамажу.

– Јер уколико пише црни хлеб, а није произведен од брашна 1100, реч је о обмани потрошача – кажу инспектори.

Сваки купац превару може да открије једноставним експериментом – ставе у воду једно веће парче средине црног хлеба и ако вода потамни, а хлеб побели, знаће о чему је реч. Црни хлеб, осим тога, има благ мирис мекиња, мању запремину, средину која има грубље поре.

Овакви закључци инспекција увек испровоцирају реакције пекара који тврде да је реч о застарелим прописима које ваља мењати и да би требало поново дефинисати шта је то заправо црни хлеб.

У Унији пекара Србије кажу да брашна типа 1100 има, али у веома малим количинама.

– Малобројни млинови мељу цело зрно пшенице и тако праве брашно типа 1100. Али, то је неисплативо јер мали број потрошача заиста и хоће да купи прави црни хлеб. Зато већина млинова и пекара нема рачуницу да га произведе – каже Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

Да су потрошачи збуњени потврђују и у Министарству пољопривреде.

– Забуну међу потрошаче уносе специјалне врсте хлебова које имају тамнију боју и тако подсећају на црни хлеб, али и неодговорни произвођачи који неадекватним декларисањем збуњују купце – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Зато, истичу, специјалне, односно обојене врсте хлеба не смеју да имају натпис „црни”. У продајним објектима већине трговинских ланаца ипак се продају векне које се декларишу као црне.

– То је трговачки натпис, а поред њега увек мора да стоји и назив из правилника, како би потрошачи знали шта купују – истичу у Министарству пољопривреде.

Црна векна из Аустрије

Хлеб декларисан као црни може се пронаћи и у београдским „Рогенарт” пекарама. Реч је производу који, кажу, садржи минимум 50 одсто чистог ражаног брашна и пече се на посебан начин.

– Правимо хлеб потпуно идентичан ономе који може да се купи у Аустрији и Немачкој. Зато у производњи користимо брашно које увозимо из Аустрије, а додајемо тесто које се природно кисели. У нашим црним хлебовима нема вештачких додатака или боја, већ се црна боја добија дуготрајним и посебним начином печењем у етажним пећима – објашњава Драган Вранеш, директор пекара „Рогенарт”, али додаје да високе цене увозних сировина у великој мери утичу на цену финалног производа.

Хлеб без брашна

На нашем тржишту годину дана се налази и „тонус”, хлеб без брашна.

У компанији „Тривит” из Бечеја, произвођачу овакве векне, рекли су тада да је реч о основној животној намирници која је направљена од целих проклијалих зрна пшенице, која се осим код нас производи у Русији и Немачкој. Патентиран је у Русији, а лиценцу строго контролише московска фирма „Академ продукт”, каже произвођач.

– Садржај хранљивих влакана у „тонусу” је 22 одсто, што је десет пута више од процента влакана у хлебу широке потрошње. Обилује и магнезијумом, цинком, селеном, гвожђем, бакром, витаминима групе Бе... – објаснили су у „Тривиту”.

Нутриционисти су сагласни да такав састав векне погодује организму.

– Биљна влакна потичу баш из проклијалих зрна пшеница и снижавају холестерол и ниво шећера у крви, а добра су и за дебело црево будући да имају велику моћ упијања па се помоћу њих организам лакше ослобађа наслага штетних материја – објашњава Ана Тодоровић, нутрициониста Дома здравља „Савски венац”.

Тежина 500 грама

Многи суграђани од продаваца у пекарама и даље траже килограм хлеба, док они који мисле да су боље информисани верују да купују векну најтраженијег пекарског производа која тежи 600 грама. У Унији пекара Србије објашњавају да већ готово четири године у српској пекарској индустрији нема хлеба те тежине и да је векна од 500 грама постала стандардна.

– Пекари су били незадовољни ценом хлеба и годинама су тражили поскупљење. Али како не бисмо драстично повећали цене, са надлежним министарством договорили смо се да је боље смањити масу векне – рекли су у Унији додавши да је српски хлеб и даље један од највећих у региону јер је, на пример, у Бугарској и Грчкој векна хлеба већ годинама тешка 300 грама.