Zvanični srednji kurs evra prema dinaru poslednjih nedelja ili konstantno slabi ili konstantno jača. Ide malo gore, pa malo dole. Postavlja se stoga pitanje – kada kupovati evre? Čim primite platu ili polovinom meseca? Ili možda kada se isplaćuju devizne penzije ili kada dođu gastarbajteri? U junu ili u septembru?

Nekome su evri potrebni da vrati dug, nekome da štedi. U evrima se plaćaju polovni automobili, kirije za iznajmljene stanove. Kupuju se za putovanja, ali i da bi se očuvala vrednost ušteđevine. Kako predvideti i nadmudriti kurs, većina nas volela bi da zna. To nije nimalo lako.

Postoje, ipak, opšta pravila. Odnose se na planiranje kupovine evra i na generalno ponašanje u vezi sa stranom valutom koja nam je potrebna. Ako ih poštujemo, bez mnogo računanja možemo da budemo na dobitku.

Banka ili menjačnica

Vreme kada se strana valuta kupovala jedino na ulici daleko je iza nas. Sada su tu menjačnice i banke. Postoje i automati na kojima je moguće zameniti novac.

U bankama su kursevi gotovo uvek manje povoljni i duže se čeka da biste bili usluženi. Ali, u bankama, sa druge strane, imate veću privatnost jer je većina menjačnica šalterskog tipa i ne možete ući. Ako kupujete evre u banci najpre uporedite uslove nekoliko banaka. Obavezno se raspitajte i u onoj kod koje imate tekući račun. Ako ste klijent pitajte za bolji kurs.

U menjačnicama je kurs gotovo uvek povoljniji nego u bankama. Nekada i za dva ili tri dinara. Takođe se treba raspitati u više menjačnica, ako kupujete veću količinu tražite i dobićete povoljniji kurs.

Ukoliko kupujete više od hiljadu evra, raspitajte se na vreme da li imaju tu količinu ili je potrebno da se najavite i rezervišete.

Zaštita od falsifikata

Banke i gotovo menjačnice imaju mašine za otkrivanje falsifikata. Falsifikovani evri se otkrivaju lakše nego falsifikovani dolari, ali potvrdu o kupovini evra čuvajte neko vreme za slučaj da imate potrebu za reklamacijom. Ukoliko posumnjate da se radi o falsifikatu, obavezno reklamirajte. Ako je potrebno, obratite se i vlasniku menjačnice ili rukovodstvu banke. Radije će vam zameniti novčanicu nego da izgube reputaciju.

Ne kupujte kada je kurs nestabilan

U ovim danima razlika između gornjeg i donjeg kursa može da dostigne osam dinara u menjačnicama, a u bankama i 10, pa ćete platiti više. Kada je nestabilan kurs, poslovne banke i menjačnice, radi odbrane svojih poslovnih rezultata i ponekad ostvarivanja ekstraprofita, pomeraju granice kupovnih i prodajnih kurseva više nego što je to uobičajeno.

Ove razlike posebno dobijaju na značaju ukoliko konvertujete veći iznos sredstava. U svakom slučaju, vrlo je važno da kada planirate konverziju valute u periodima nestabilnosti kursa, proverite ponude više poslovnih banaka i menjačnica. Ovo pravilo treba primenjivati i u periodima stabilnog kursa, kada je u pitanju veći iznos sredstava koji se konvertuje.

Kurs i cene hrane

Ukoliko je evro naglo skočio umesto da kupite evre kupite namirnice koje još nisu poskupele. Istovremeno, preporučuje se da u periodu rasta kursa stranih valuta prema dinaru, proverite cene proizvoda u različitim trgovinama pre kupovine, jer su reakcije trgovaca na nove uslove poslovanja različite, što dovodi do osetnih razlika u cenama.

Ovaj trenutak može da se iskoristi i za neku veću kupovinu – bele tehnike, građevinskog materijala, na rate.

Kurs i promene cena osnovnih troškova proizvodnje (goriva, električne energije) bitni su elementi promene cena osnovnih životnih namirnica i ostalih proizvoda koje kupujete u trgovinama.

Dok su cene domaćih proizvoda osetljivije na promene cene energenata, cene proizvoda stranih proizvođača su osetljivije na promenu kursa. Zbog toga, u periodu nestabilnosti kursa, cene stranih proizvoda se češće menjaju nego cene domaćih proizvoda. Osim toga, ponekad uvoznici ili prodavci proizvoda preuzimaju na sebe troškove promene kursa radi održavanja konkurentnosti, pa se može desiti da u pojedinim trgovinama cene stranih proizvoda ostanu nepromenjene.

Uskladiti štednju sa potrebama

Dinarska štednja, generalno, nosi značajne prednosti u poređenju sa štednjom u stranoj valuti – nema oporezivanja, viša je kamatna stopa, postoji usklađenost sa stopom inflacije...

Ukoliko ušteđevinu planirate da utrošite za kupovinu robe ili usluga koje su visoko zavisne od kursa (na primer, automobil ili putovanje u inostranstvo) preporučljivo je da bar deo štednje bude u stranoj valuti. To je istovremeno i racionalno, jer nikada nije dobro sva ušteđena sredstva posedovati u jednoj valuti.

Uvek imajte u vidu i da je dobro ukoliko sredstva štednje uskladite sa vrstom plaćanja za koje planirate da ih utrošite. Na primer, ukoliko robu ili uslugu plaćate u dinarima, a sredstva štednje su vam dominantno u evrima, računajte da ćete deo sredstava izgubiti na konverziji evra u dinare. Sa dinarskom štednjom, neće biti ovakvih neplaniranih troškova.

Refinansirajte kredite sa valutnim klauzulama u dinarske. Usklađivanje načina indeksiranja kredita sa valutom u kojoj primate mesečnu zaradu preporuka je koju treba primenjivati nezavisno od kretanja kursa domaće prema stranim valutama. Refinansiranje je bolje raditi kada je evro slabiji.

SAVET: Ko je uzeo kredit u evrima pre godinu dana, kada je evro vredeo 107 dinara, dobro će proći ako ga sada refinansira dinarskim.

Uz sve ove savete treba dodati još jedan: i vreme je novac pa ga ne bi trebalo isuviše trošiti na borbu sa kursom. Važno je reći i da poštovanje principa koje smo vam naveli ne garantuju potpunu zaštitu od kursnih promena. Ono što je sigurno jeste da ako na vreme planirate i pridržavate ih se, oni će vaš budžet zasigurno učiniti jačim i otpornijim na promene kursa koje su naša svakodnevica.