Ко до сада није чуо реченицу – воз на релацији тој и тој, касни неограничено – не зна шта је прави стрес. Нарочито ако станица на којој га чекате није београдска, већ омање стајалиште у равници, и то у касну јесен, па имате прилике да проверите одакле ветар дува.

До накнаде за кашњење овде није тако лако доћи као у авио-саобраћају, јер је свака прича о брзини и тачности возова повезана са обновом наших старих пруга.

Слично је и са прописима, па смо, када је о заштити путника у железничком саобраћају реч, препуштени приличном старим прописима и, делимично, једном новом. То су Закон о уговорима о превозу у железничком саобраћају (Сл. лист СРЈ бр. 26/95), Закон о безбедности у железничком саобраћају (Сл. лист СРЈ бр. 60/98 и 36/99) и Закон о обавезном осигурању у саобраћају (Сл. гласник РС бр. 51/09, 78/11, 101/11).

1. ШТА ДОБИЈАТЕ КУПОВИНОМ ВОЗНЕ КАРТЕ

Куповином карте ступате у уговорни однос са превозником, као и он са вама, каже први закон. Тиме добијате права, али и обавезе. Исто се односи и на превозника. У нашем случају на Железнице Србије.

Превозник је дужан да вас превезе од одредишта А до дестинације Б, по реду вожње који мора бити истакнут на видном месту у станици и да вам обезбеди место назначено у возној карти.

Ви сте дужни да купите карту. Уколико нема благајне на вашој полазној станици, дужни сте да карту купите у возу. Добро је да знате да превозник није у обавези да прими лице за које, оправдано, процењује да би могло ометати саобраћај (пијане особе, они који показују знаке насиља, оболеле од болести које би могле узнемирити путнике). Дакле, на превознику је да процени кога ће примити, а кога не.

Имате право да одустанете од пута до поласка воза, а превозник је дужан да вам новац врати, с тим што има права да задржи највише 10 одсто од цене возне карте. Ово правило се не може мењати никаквом одредбом уговора.

Имате право и да прекидате путовање, на успутним станицама, па и да вам се врати разлика у цени, од места где сте прекинули путовање, до крајње дестинације. Све ово мора да се деси у року важења карте. Превозник, тада, има право да задржи највише 10 одсто од те разлике.

Једно „веровали или не” – уколико због кашњења воза изгубите везу за наставак путовања, или сте, због недоласка воза или сметње у саобраћају спречени да продужите путовање, имате право да:

– захтевате да вас превозилац (тако Закон назива оног који вас превози) превезе до крајње дестинације првим следећим возом или, ако тај воз не саобраћа према тој станици, на други начин, без наплате веће превознине;

– захтевате да вас превозилац, бесплатно, врати са пртљагом у полазну станицу првим следећим возом који саобраћа према полазној станици, и да вам врати новац у пуном износу цене карте;

– одустанете од даљег путовања и да од превозиоца захтевате повраћај превознине за неискоришћени део пута у пуном износу.

Онај ко је одговаран за штету због смрти, телесне повреде и оштећења здравља путника проузрокованих удесом или незгодом у току превоза јесте превозилац. Рачуна се, осим ако сте се налазили у возу и док  улазите у воз или излазите из воза, као и за штету насталу због закашњења, или прекида путовања. Превозилац је одговоран и за штету коју путнику проузрокује особа која је по његовом налогу радила на „извршењу превоза”.

Све ово би веома лепо звучало да не постоји „осим, ако”:

2. КАДА ПРЕВОЗНИК НЕ СНОСИ ОДГОВОРНОСТ

Ево како је закон одредио околности и случајеве у којима превозилац не сноси одговорност:

– ако је удес или незгода проузрокована околностима изван превоза које превозилац, и поред настојања, имајући у виду особености случаја, није могао да избегне нити да отклони њихове последице. Напомињемо да се, овакве, непрецизне формулације, врло тешко доказују, па је потребно да прикупите недвосмислене материјалне доказе да је штета настала кривицом превозника.

– Ако сте ви, као путник, својим понашањем криви за удес или несрећу. Приликом доказивања да нисте криви за несрећу потрудите се да прибавите изјаве што више сведока.

– Ако се већ удес и несрећа десе кривицом трећег лица, а превозилац, опет, „имајући у виду особености случаја није могао да га избегне нити да отклони његове последице”.

Оно што је добро за путника је то да је превозилац крив за штету све док не докаже супротно.

3. КАКО ОСТВАРУЈЕТЕ ПОТРАЖИВАЊА

У овом случају, нажалост, нема инспекције којој бисте се могли обратити. Постоји само један начин који, може бити, и није баш делотворан.

Најпре се обраћате превозиоцу, са захтевом за накнаду штете, а ако он то не учини у року од 30 дана, немате избора него да се тужбом обратите суду. Али, узимајући у обзир чињеницу да судски трошкови могу износити неупоредиво више од вредности спора, често је беспредметно да га покрећете. Можда је ово један од разлога што мало ко добије накнаду за кашњење воза.

Ове врсте потраживања застаревају у року од једне године, осим потраживања у случају телесне повреде, смрти и оштећења здравља путника која застаревају у року од три године.

4. ПРИЈАВА ШТЕТЕ

На свакој возној карти требало би да буду одштампане накнаде за случај смрти, телесне повреде и оштећења здравља путника. На срећу, овде се примењују одредбе Закона о обавезном осигурању у саобраћају који се односи и на превоз шинским возилима. Закон прописује минималне осигуране суме, у динарској противвредности, које се исплаћују у следећим случајевима:

1) за случај смрти путника 8.000 евра;

2) за случај трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) путника 16.000 евра;

3) за случај привремене спречености за рад и стварних и нужних трошкова лечења путника 4.000 евра.

Железнице Србије се придржавају законског минимума.

Новина коју је донео овај закон јесте то да се за путнике сматрају и они који путују без возне карте, особе која се налазе у кругу станице у близини превозног средства, а имају намеру да путују, као и они који су напустили средство превоза, а нашли су се у његовој непосредној близини, у кругу станице. Исти статус имају и они који имају право да бесплатно путују.

Захтев за накнаду штете се подноси директно осигуравачу. У случају Железница Србије, то је Д. Д. О. Р. Нови Сад и то на адресу: Маршала Бирјузова 3–5, Београд. Дајемо вам и њихове контакт телефоне: 011/2027-005, 011/2027-019.

Штету можете пријавити онлајн, доласком у пословницу са неопходном документацијом, телефоном и начином који, увек препоручујемо – писаним путем.

На овом линку можете наћи обавештења за пријаву штете: http://www.ddor.co.rs/prijava-stete/prijava-stete/

5. ПРОМЕНА РЕГУЛАТИВЕ

Ко хоће у Европску унију мора да усклади регулативу са европском. Тако постоји предлог закона о безбедности железничког саобраћаја који ће, надамо се, ускоро дочекати да буде објављен у „Службеном гласнику” и да ступи на снагу.