Meni

Potrošač

MOBING

Kome i kako prijaviti poslodavca

Otkrivamo detalje u vezi sa mobingnom, zakonskom regulativom i time kako da se zaštitite na radnom mestu

Iako se često čini da, kada je reč o zlostavljanju na radnom mestu, zaposleni tu ne može ništa i da je poslodavac nedodirljiv, nije baš tako. Čitaoci koji su se javljali našoj redakciji kažu da ne znaju kome i na koji način mogu da prijave „gazdu” koji ih maltretira, kao i na šta tačno mogu da se žale. Zbog toga u ovom, ali i narednom broju „Potrošača” otkrivamo sve detalje u vezi sa mobingom, zakonskom regulativom i time kako da se zaštitite na radnom mestu.

Šta je zlostavljanje na radnom mestu

Ukoliko smatrate da ste na bilo koji način zlostavljani na radnom mestu, bitno je da znate šta Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (Sl. glasnik RS 36/2010) podrazumeva pod tim pojmom. Navodimo definiciju:

„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor. Zlostavljanje, u smislu ovog zakona, jeste i podsticanje ili navođenje drugih na ponašanje iz stava 1. ovog člana. Izvršiocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši zlostavljanje iz st. 1. i 2. ovog člana”.

Jasno je da je čitanje zakona veoma nezanimljiva aktivnost, ali uzimajući u obzir obim problema, smatramo da je jako bitno da se žrtva zlostavljanja što više upozna kako sa terminologijom tako i sa svojim zakonskim pravima.

Gde prijaviti mobing

Da bi zakon bio upotrebljiv žrtvama zlostavljanja na radu, neophodno je da se upoznaju sa procedurom i da je, makar formalno-pravno, sprovedu. Zakon je predvideo dva načina pokretanja postupka:

1. Kod poslodavca: ako poslodavac, kao fizičko lice ili odgovorno lice kod poslodavca nije onaj ko se tereti za zlostavljanje, podnosite direktno toj osobi „zahtev za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja” (baš ovim rečima, jer je to tako nazvao zakon). Zahtev mora da sadrži obrazloženje slučaja sa dokazima tvrdnji. Preporučujemo da obavezno bude u pisanom obliku. Poslodavac je tada dužan da stranama u sporu predloži postupak posredovanja u roku od tri dana od prijema zahteva. Posrednik se određuje saglasnošću podnosioca zahteva, poslodavca i osobe koja se tereti za zlostavljanje. Kao i svaki postupak posredovanja, tako i ovaj može i ne mora da se reši pozitivno za sve strane. Ukoliko niste zadovoljni rešenjem imate pravo da pokrenete:

2. Sudski postupak: ako je onaj koga teretite za zlostavljanje, poslodavac ili odgovorno lice kod poslodavca, onda je besmisleno da im podnosite zahtev za posredovanje (iako na to imate pravo), već pokrećete sudski postupak. Neophodno je, stoga, da vam predložimo i neke od načina pribavljanja dokaza da ste zlostavljani.

Pogled na slučaj iz drugog ugla

Rešavanje svakog problema počinje priznanjem sebi da on postoji i da se ne dešava drugome nego vama. Pošto progutate ovu gorku pilulu priznanja, spremni ste za novu terapiju, odnosno za početak borbe za svoja prava. Kao David u ovoj priči morate biti mnogo snalažljiviji i spretniji od Golijata. Odlično je to što vas Golijat potcenjuje i ne očekuje od vas da pokušate bilo šta. Dakle, morate biti temeljni u pripremama i tek kada je sve spremno preduzeti akciju. Sve mora biti po zakonu, ako želite da vas on štiti. Uvek imajte na umu da se zlostavljanje povećava sa strahom koji izaziva kod žrtve.

Sada, pogledajte situacije zlostavljanja iz drugog ugla. Ako se usredsredite na pamćenje svakog detalja čina zlostavljanja da biste ga kasnije iskoristili kao dokaz protiv onog ko vas zlostavlja, strah neće imati mnogo mogućnosti da izađe na površinu. Zapamtite, zakon kaže da je zlostavljanje čin koji se ponavlja. Znači, mora se desiti najmanje dvaput.

Dajemo vam nekoliko saveta o tome kako da obezbedite dokaze da ste zlostavljani:

1. Vodite beleške

Zvuči neverovatno, ali iskustva dugogodišnjih državnih službenika sa institucijom „službene beleške” pokazuju da je ona vrlo delotvorna. Potrudite se da zapamtite svaki deo čina u kojem ste zlostavljani i da ga što pre prenesete na papir. Korist je dvojaka. Isti papir može sutra predstavljati mogući dokaz da ste zlostavljani, naročito ako je više takvih beležaka. Drugo, pomoći će vam da makar deo stresa prenesete na drugo mesto. Obavezno naznačite satnice dešavanja (sat i minute). Što je preciznije, uverljivije je.

Izbegavajte da o tome obaveštavate kolege sa posla. Ipak ste svi na isti način vezani sa poslodavcem. Naročito izbegavajte da u beleške unosite podatke koji mogu biti poslovna tajna. Tako se obezbeđujete da vas bilo ko optuži za odavanje poslovne tajne.

2. Obezbedite oslonac makar u jednoj osobi

Veoma je bitno da u ovoj borbi ne budete usamljeni. Porodica i prijatelji su, obično, najbolja podrška. Oni su uz vas i u dobru i u zlu.

3. Budite spremni na tešku i dugotrajnu borbu

Spremite se i na najgore moguće ishode, pa i na mogućnost da možete ostati bez posla. Plaćen posao jeste među najtraženijim „artiklima” na tržištu, ali zdravlje nema cenu.

4. Posetite lekara

Lekari medicine rada su ti koji su nadležni da daju stručno mišljenje o tome da li je neko zlostavljan, ali zakon nije zabranio da se obratite i drugim specijalistima. Na raspolaganju su vam sledeći lekari za čiju posetu nije potreban uput opšte prakse, ili privatnih lekara. Kako je propisano da se na početku uzme anamneza, eto prilike da vaš problem bude zabeležen u validnom dokaznom materijalu.

5. Sve vreme ispunjavajte radne obaveze

Ako neopravdano kasnite na posao ili odlazite ranije bez odobrenja, poslodavac ima u rukama oružje koje se zove Zakon o radu i kršenje radnih obaveza.

6. Dobro savladajte zakon

Ako koristite neko oružje obavezno je da znate kako se ono upotrebljava i u kojim uslovima funkcioniše. Zakon se sastoji od 39 članova, pa je jedan od lakših za savlađivanje.

LINK:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html

SAVET: ne zaboravite da, u najvećem broju slučajeva, zlostavljač ima u rukama poluge moći koje ga štite od većine sankcija i zbog toga u borbu za svoja prava morate ući „hladne glave”. Emocije u ovom slučaju samo odmažu.


U sledećem broju vam detaljno predstavljamo zakonsku proceduru za zaštitu vaših prava.

------------------------------------------------------------------------------ 

Da li vam se uredno uplaćuju doprinosi i zdravstveno osiguranje

 

Zaposleni na Internetu mogu da pogledaju podatke koje pruža Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO fond). Na Internet strani ovog fonda: https://servisi.pio.rs/gradjani

možete pratiti da li poslodavac redovno izmiruje obaveze prema zaposlenima. Samo prvi put je neophodno otići na šalter PIO fonda, da biste dobili šifru. Ukoliko imate neke nejasnoće, možete im se obratiti na e-mail: webservisi@pio.rs.

Uvid u podatke je omogućio i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Na linku:  http://www.rzzo.rs/index.php/doprinosi-e-bussiness proveravate da li vam je poslodavac uplatio obavezno zdravstveno osiguranje.

RFZO, na pomenutom linku ogradio se od tačnosti podataka, navodeći da: „Kontrola, prikupljanje i naplata doprinosa za zdravstveno osiguranje je u nadležnosti Poreske uprave, koja podatke o izmirenim, odnosno neizmirenim obavezama dostavlja Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Takođe, postoji mogućnost da Poreska uprava Republičkom fondu ne dostavi podatke o zaduženjima. Zbog toga Republički fond za zdravstveno osiguranje ne može snositi odgovornost za tačnost podataka”.

Ipak, najsigurniji način da proverite da li vam poslodavac uplaćuje, zakonom propisane, obaveze je da lično odete u filijale PIO fonda i Poreske uprave.

Redakcija „Potrošača”
objavljeno: 16.12.2011.

Poslednji komentari

vesna pajic | 02/10/2013 17:33

molim te postedi me tvoih glupih komentara,zbog takvih kao sto si ti privatnici mogu da rade sta hoce nazalost.A gde su prava radnika

Danijela Petrovic | 09/10/2013 14:13

Slazem se da neradnici mnogo bolje prolaze kod poslodavaca i toga ce uvek biti.Ali sta raditi kada je ocito da vas poslodavac diskriminise i ucenjuje na mnoge nacine,kada se odvazite posle mnogo nerviranja,suza i nepravde,prijavite ga nadleznim sluzbama i naidjete na zatvorena vrata??!Sta kada ti isti koji treba da vam pomognu kao institucija,kao pojedinci ciji je to posao ustvari tu pred vama,bez trunke srama,casti i postenja od tog istog poslodavca uzmu mito i smeju vam se u lice!?!?Sta normalan covek tada da uradi!?!Kako jedna zenska osoba koja radi za platu od 18.000.dinara,da nadje zakonsku zastitu i bori se za svoja prava kada je u startu progutala gorku pilulu surove stvarnosti da je previse korupcije u ovoj mojoj Srbiji i da mozes samo da cutis i trpis,ides linijom manjeg otpora ili da od razmisljanja i presabiranja potpuno odlepis.Samo se pitam koliko cemo jos moci ovako kao nacija i gde sve ovo vodi.Ne odustajem,kucacu na sva vrata dok ne nadjem makar tracak nade za pravdu

dejan zoric | 07/12/2013 18:02

Moram da se pozalim svima da sam zapanjen divljanjem u zaposljavanju ljudi u Elektrovojvodini prosle nedelje.Tom brzinskom zamenom preko 50 ugovora o zaposljavanju iz odredjenih u neodredjene i jos nekoliko desetaka onih koji uopste do pre neki dan nisu ni radili u toj firmi,a sve zbog novog zakona o radu...katastrofa!!Izvor informacija je radnik firme,dakle 100% tacan.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije