Од нашег дописника из Москве

Божић је у руској традицији један од најсветијих празника који није успело да искорени ни вишедеценијско прогањање вере и верника током изградње најбољег од свих друштава на свету. У храмовима се служе службе, људи размењују поклоне, гатају... Овај хришћански празник сачувао је у себи многе паганске обичаје, и можда баш зато остао најомиљенији празник и деце и одраслих. Најважнији део празника је Бадњи дан који се овде назива „Сочељник”,по сочиву (код нас – кољиво),главном јелу направљеном од куване пшенице помешане са соком од мака и меда, које се тог дана обавезно налази на трпези. По традицији, на Бадњи дан се најстроже пости – не једе се ништа све док се на небу не појави прва звезда – асоцијација на витлејемску звезду која је одвела пастире до колевке новорођеног Исуса. После тога се поставља сто на коме је испод столњака обавезно бар снопић сламе (асоцијација на јасле укојима се Исус родио) а на столу само сочиво. Занимљиво је да се за тај обед у руском језику сачувала стара словенска реч „вечера” иако се она већ дуго не користи. После „вечере” се остаци не склањају са стола, нити се чисти кућа до сутрашњег дана. У селима се оно што се почисти на Божић, спаљује у дворишту.

Веома је важно да се Божић не дочека у свакодневној одећи зато што то, верује се, може да доведе до сиромаштва. Зато се на Бадње вече обавезно облачи бар нешто ново. У тренутку кад сат откуца поноћ, глава породице отвара прозор да у кућу пусти Божић, са којим улазе благостање и будући успеси. Сви тада обавезно треба да нешто пожеле јер постоји веровање да се све што се те ноћи пожели, обавезно испуни. Деца која се роде на Божић сматрају се божјом децом и верује се да доносе срећу својим породицама.

У Русији не постоји бадњак. Уместо тога, у свакој кући и у свим храмовима, од времена Петра I, кити се јелка. У давна времена она је украшавана орасима, воћем, бомбонама... На гранама су гореле воштане свеће које су касније уступиле места електричним сијалицама. На врху је обавезно била витлејемска звезда коју је после револуције у кућама заменила петокрака.

Нема ни положајника, али се сачувао обичај који веома подсећа на тај. У стара времена било је веома важно да на Божић први у кућу уђе човек са тамном косом како би у кући владали срећа и мир. И да се не би случајно десило другачије, тамнокоси чланови породице би излазили у двориште и чекали да се појави звезда, а онда се враћали уносећи тако у кућу срећу и радост.

За Божић готово свака кућа има божићни венчић (асоцијација на Христов венац и симбол светлости која ће доћи у свет са рођењем Исуса Христа), звончиће (неопходне за истеривање злог духа), свеће (уз њихову помоћ се изгоне силе таме и хладноће), као и божићне честитке.

Сви храмови у Русији свечано су украшени – поред богато украшене јелке, готово обавезан „реквизит” су„јасле”са скулптурама Јосифа, Марије и Христа којима се верници поклањају. У неким храмовима се оне замењују иконом рођења Христа. То су остаци некадашњег обичаја да се деци кроз луткарско позориште „вертеп”, покаже историја рођења Христа. Кроз прозор малене дрвене кућице могле су се видети лутке које представљају све најважније сцене те чувене ноћи– и новорођеног Христа, и његове родитеље, и анђеле и пастире... Деца су рецитовала, а на крају представе лутке (на концу) су „оживљавале” – почињале да се крећу. Дешавало се чудо. Те кућице су се носиле од куће до куће за божићне празнике.

После службе у цркви завршава се божићни пост, Христос се родио и почиње период славља – породица се окупља око богато постављеног стола на коме мора бити много месних јела, (препоручује се да их буде 12), пихтије од меса и рибе, а обавезно је или печено прасе или гуска пуњена јабукама. Обед се завршава обавезним „коледама” – колачићима од ражаног теста са разним филовима, и другимслаткишима. У мањим градовима сачувани су обичаји коледе – момци и девојке иду од куће до куће певајући коледарске песме, а девојке организују гатање из кога треба да се закључи кад ће се и за кога удати. По народном веровању те ноћи се дешавају чуда – небо се отвара, све воде – реке, језера, извори, имају способност да лече, а жеље се испуњавају.

Сутрадан, на Божић, иде се у госте обично у породице где има мале деце. Носе се поклони –углавном бомбоне и корисни предмети за кућу. Одмах после Божића долази 12 највеселијих дана у години – то се у Русији зове „свјатки”. Иде се у госте и тачно се зна кад се код кога иде – тако постоји дан за посете ташти, мајци, свекрви, тетки... Врло је важно да се не заборавља сиротиња – посећују се дечји домови, сиротишта, болнице... У стара времена чак су и цареви, преодевени у обичне људе, делили милостињу.

У новој, постсовјетској Русији, верским празницима се посвећује много пажње па су све цркве и храмови не само пуни, него се испред њих стварају огромни редови верника који желе да се на највећи хришћански празник помоле Богу. Телевизија преноси главну службу из Храма Христа Спаситеља којој обично присуствује председник државе, премијер, министри...

У свим руским градовима одржавају се божићни фестивали са позоришним представама, вечерима поезије, духовне музике...

„Свјатки” се завршавају 19. јануара другим великим хришћанским празником Крштења господњег (Свети Јован).