На шалтер само кад морам

Читам декларације на производима, нарочито на оним које ретко купујем и за које нисам сигуран шта садрже нити колики им је рок трајања, каже за „Потрошач” Горан Димитријевић, новинар информативне редакције телевизије Б 92

Верујете ли рекламама?

Научио сам да им не верујем, мада рекламе нису лоше уколико вам скрену пажњу на нешто ново што до тада нисте пробали. Па, можда вам се свиди или не.

Какав је квалитет хране у Србији?

Разнолик и то екстремно. Има лоших, дотрајалих и врло нездравих намирница и производа које не бих јео ни да су џабе. Са друге стране, има врло лепог поврћа, квалитетног меса и млечних производа, али то није јефтино и није доступно свакоме у неограниченим количинама.

Да ли понекад купујете у продавницама здраве хране?

Ретко. Само ако нешто купујем за друге.

Ако сте возач, каквог је квалитета гориво? Да ли увек купујете бензин на истој бензинској пумпи?

Искуство ме учи да је увозно гориво боље. Тек кад резервоар напуните рецимо у Мађарској или Грчкој, схватите колико је наше гориво лошег квалитета. Срећом, тај квалитет се побољшава у последње време, нарочито код дизела. Да, гориво најчешће сипам на пумпама једног одређеног ланца.

Да ли сте задовољни услугом мобилног оператера?

Јесам, мада сматрам да би разне услуге могле да буду мало јефтиније. Знам да многе ствари зависе од тржишта и парадоксално – чланства у ЕУ, јер су рецимо, роминг и сличне ствари драстично јефтинији унутар уније.

А кабловског оператера?

Да, али мислим да грађани што пре треба да имају законску могућност да бирају свог оператера, без обзира на то ко им је увео каблове и поставио инфраструктуру, јер су то већ платили. Ја волим телевизију и већ користим све доплатне дигиталне услуге и ХД канале, али видим да понуда варира, па бих желео да бирам.

Има ли помака у раду јавних служби?

Има помака и то је сада заиста боље него пре 10 година. Али, не могу да будем задовољан, јер истовремено видим шта може још боље. Рецимо, комунална полиција је одлична ствар, само кад не би време и ресурсе трошила на глупости и ситнице као што ради сада, већ на реалне проблеме.

Где најдуже чекате у редовима?

У поштама и банкама. Зато се трудим да све комуналије и плаћања обавим преко интернета, а кеш подижем на банкомату. На шалтер идем само кад морам.

Да ли се жалите трговцу, службенику… ако помислите да су вам повређена права?

Не, мада знам да би требало да се жалим. Да живим у Швајцарској, то би можда имало смисла. Овде бих само изгубио време и живце уз врло мале шансе за успех.

Потрошачки или готовински кредит?

Ниједан, прескупи су. Ако се баш мора, онда онај јефтинији. Имам стамбени кредит на 20 година и знам шта је та врста задужења. Ако сте присиљени да позајмите од банке, онда вам није много битно да ли вас шишају спреда или позади – готовински или потрошачки.

Да ли користите чекове?

Не, користим платне картице и бескаматно плаћање на рате у неким трговинским ланцима.

Туристичка агенција или сопствени аранжман путовања? 

Пробао сам оба по неколико пута. За ближа и проверена одредишта, препоручујем сопствени аранжман. За далеке или егзотичне крајеве, агенција је сигурнија. Мада се увек можете сами снаћи.

Да ли користите услуге приватних лекара?

Да, углавном за „редовно одржавање”. Идем код приватног зубара, код неких специјалиста по потреби, рутинске анализе у приватној лабораторији... Кошта више, али је много брже и ефикасније.

Да ли редовно плаћате рачуне?

Редовно их плаћам и то је битна ставка мог породичног буџета. Супруга и ја се за главу хватамо због тога колико месечно коштају неке сасвим обичне ствари, али мислим да је то добро познато и многим читаоцима „Потрошача”.

Када морате, на чему штедите?

На скупим деликатесима или непотребном наручивању хране од куће. Са иностранством разговарам преко интернета, а не класично телефонски. Не купујемо разне лепе, али непотребне ситнице...

Да ли остављате бакшиш?

Бакшиш остављам конобарима. Обично око пет до 10 одсто рачуна који сам платио.