Ако вам на кућну адресу стигне писмо у коме вас нека компанија обавештава да сте срећни добитник вредне награде, нуди вам дружење и бесплатну вечеру, добро размислите да ли ћете отићи. Јер иза оваквих примамљивих понуда стоји добро организована презентација производа које ће обучени промотoри покушати на све начине да вам их продају. Судећи по великом броју позива читалаца који су нам се обраћали протеклих дана зато што из овог зачараног круга сами не могу да се ишчупају, оваква врста трговине је изгледа узела маха. Овим послом бави се на десетине фирми у Србији, а то им је само једна од делатности. Обично се спајају туристичке услуге (продаја или попусти на аранжмане) са трговином, а најактуелније је тренутно продаја постељине, јастука, вунених ћебади, прекривача, посуђа, душека.....

Како ове компаније долазе до потенцијалних купаца. Како кажу искључиво путем именика, белих и жутих страна. Насумично бирају бројеве телефона, а претходно обучавају кадрове који су вешти у убеђивању грађана. Важно је једино довести клијента на презентацију, за све остало побринуће се представници фирме. Мало је оних који се оваквог догађаја врате празних руку. Осим вечере добили су уговор или предлог уговора који их обавезује на куповину обично скупих производа.

– Добила сам позив у коме ме једна фирма позива на презентацију и обећава поклон – најлонску врећу за чување гардеробе. Отишла сам и, невероватно, вратила се са уговором о куповини постељине у вредности од 700 евра које је требало да исплатим на рате. Чим сам стигла кући схватила сам да је ово превелик издатак и да то нећу моћи да платим. Одмах сам позвала ту новосадску фирму и тражила отказивање поруџбине. То, рекли су ми, више није било могуће – каже Марија Вељковић, читатељка из Београда.

Кренула су убеђивања, учестали позиви и претње тужбом. Роба је наводно већ била наручена и свако отказивање подразумевало је плаћање одштете фирми. Покушала је на разне начине да се извуче из овог проблема и на крају успела тако што је пристала да је туже ако желе, али пошто ништа није платила, а ни добила робу, фирма се више није јавила.

Приче других читалаца који су нам се обратили за помоћ су углавном сличне. Једна Београђанка купила је прекривач од чисте вуне за 36.000 динара, али када је роба испоручена схватила је да производ није исти као онај који јој је показан на презентацији. Тек после упорног инсистирања да јој замене производ, претњи инспекцијом, фирма јој је изашла у сусрет и омогућила замену.

Према подацима до којих смо дошли на тржишту има оних који раде легално, али и доста мешетара који продају робу без плаћања пореза држави. Они раде тако што приликом разговора са клијентом понуде све врсте плаћања робе. Ипак, они који плате кешом добију производе врло брзо, а они други који изаберу плаћање на рате преко административне забране на плату или пензију или дуго чекају или на крају и не добију поручену робу. Квалитет ових производа требало би такође добро проверити. Дешава се да се иза примамљивих карактеристика које су наведене у реклами у ствари буде неквалитетна роба пореклом из Кине или је реч о роби коју сами шију, а декларишу је као увозну из Италије.

Како изгледа уговор? Углавном је неповољан за купца, јер у неким случајевима остављен је рок од само три дана за предомишљање, што је по мишљењу купаца недовољно.

Потрошач је покушао да добије одговор од неколико фирми које се баве овим послом. Углавном сви су рекли да послују по закону и да је то једини начин да се мали трговци изборе против великих. На питање како одговарају на оволики број притужби купаца, они одговарају да иза себе имају доста задовољних купаца и да ниједна фирма никога не може да натера да купи нешто што не жели.

------------------------------------------------------------------

Узнемиравање пријавити инспекцији

 У Министарству трговине кажу да немају информација о појединачним случајевима, али истичу да се огласна порука не може упутити некоме, ако је он изразио вољу да му се не шаље.

– Према томе, ако се власник поштанског сандучета јасно изјасни да не жели да прима огласне поруке, односно то напише, онда није дозвољено убацивање летака – кажу у Министарству трговине.

Све чешћа пракса појединих банака, осигуравајућих кућа, интернет провајдера и других су позиви телефоном. Најчешће је то увече, а потрошачима нуде кредите, полисе осигурања, Интернет и пакете телевизијских програма.

– Забрањено је оглашавање и телефоном или електронским порукама без сагласности примаоца поруке. Грађани, примаоци огласних порука, прво треба да се сагласе са оваквим начином оглашавања, а свако узнемиравање грађани могу да пријаве тржишној инспекцији – кажу у инспекцији Министарства трговине.

------------------------------------------------------------------

На који начин грађани, однoсно корисници Телекомових услуга фиксне телефоније могу да заштите свој број и учине га недоступним за коришћење разних оглашивача, фирми, банака који их без дозволе позивају и нуде своје услуге. Да ли такав вид услуге постоји и да ли се наплаћује?

Телеком:

Корисници услуга фиксне телефоније Телекома Србија, заштиту властитог броја фиксног телефона могу остварити позивањем броја 9813, одласком у најближу пословницу Телекома Србија или слањем скенираног дописа на мејл адресу 988info@telekom.rs.

Ова услуга се не наплаћује.

На тај начин, претрагом путем сајта www.988.info.rs или позивањем броја 988, не може да се добије тражена информација о кориснику, чија је линија заштићена.

Корисници који нису власници фиксног прикључка, за ову врсту услуге морају имати сагласност власника броја.