Kvalitet sprava u fitnes klubovima na kojima građani Srbije vežbaju niko ne kontroliše. To, zapravo, znači da ako bi nekom članu teg pao na glavu ili zbog dotrajale „mašine” pukao mišić on, nažalost, ne bi imao kome da se požali. Sportska inspekcija koja, kao u ostatku sveta, po prijavi krajnjih korisnika ocenjuje regularnost rada ovakve vrste klubova i štiti prava građana kod nas zapravo ne postoji! Pravilnici kojima je regulisan rad studija za oblikovanje tela do sada nisu usvojeni. Želeli to ili ne, krajnji korisnici su prinuđeni da u većini klubova vežbaju na repariranim ili ručno sklepanim spravama smeštenim po podrumskim budžacima, na podlogama koje su „bogate” grinjama, u prostorima gde nema prirodne svetlosti niti strujanja vazduha...  

Članska karta domaćih fitnes centara ne predstavlja nikakav garant kvaliteta usluge, a pod znakom pitanja je i stručni kadar zadužen za vođenje programa.

Dok su u Beogradu i Novom Sadu ovi klubovi na uglavnom zavidnom nivou, to nažalost ne važi za ostatak Srbije. I Kragujevac, Niš, Subotica i Šabac mogu se podičiti sa po nekoliko kvalitetnih centara za rekreaciju. Na dugoj listi klubova za negu telesne lepote, međutim, postoje i oni sa jevtinim spravama za vežbanje koje su namenjene kućnoj, a ne javnoj upotrebi. Mnoge „mašine” za oblikovanje tela rekreativcima katkad više odmažu nego što pomažu, napominju stručnjaci.

– Danas maltene svako u Srbiji može da otvori fitnes klub. Za instruktorski rad država ne izdaje licence, mada će i to uskoro biti promenjeno, barem što se tiče klubova koji su pod okriljem Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije. Prvi korak smo već napravili. Kategorizovali smo beogradske klubove na osnovu njihove veličine, osnovnog i propratnog sadržaja, a u planu je da se taj posao uradi i po Srbiji. U svetu su to, između ostalog, rešili tako što na ulaznim vratima fitnes centara članove dočekuje sertifikat o ispravnosti opreme, kvalitetu usluga i uslova za rad. Kod nas toga nema – objašnjava Dušan Anastasov, direktor Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije.

U Ministarstvu za omladinu i sport poručuju da je moguće formirati komisiju za nadzor o svakom konkretnom slučaju.

– Krajnji korisnici su, ipak, ti koji bi trebalo da primete nepravilnosti u radu klubova, ali i da se najpre obrate za pomoć Savezu za rekreaciju i fitnes Srbije. Ako problem ne može na taj način da bude rešen, oštećeni građanin bi trebalo da se obrati našem ministarstvu – ističe Goran Kreclović, pomoćnik ministra omladine i sporta. Sportski savezi bi, dodaje Kreclović, trebalo da prate rad stručnih kadrova.

– Osim novog zakona o sportu, u proceduri su i pravilnici o nomenklaturi sportski zanimanja i zvanja, kao i pravilnici o pravu na stručni rad koji će pomoći da se reguliše situacija u ovoj oblasti – kaže pomoćnik ministra omladine i sporta.

U poslednje dve godine više od 70 klubova od 180 članica Saveza za rekreaciju i fitnes Srbije uvedeno je u sistem regularnog poslovanja.

– U zemlji i dalje postoji praksa da ovakvi centri posluju „na crno”, ali bi to trebalo da bude promenjeno usvajanjem novog zakona o sportu čiji je nacrt već urađen. Poseban problem su instruktori jer danas tim poslom može da se bavi bilo ko. Zbog toga se zalažemo za uvođenje licenci za rad. U nemačkom gradu Esenu ovih dana treba da potpišemo ugovor kojim naš savez dobija pravo da izdaje licence za rad trenera – ističe prvi čovek saveza.

Nadležni najavljuju i novi sistem edukacije instruktora u osam segmenata. Preciznih podataka o tome koliko ima fitnes trenera u zemlji – nema. Većina njih su samouki, tako da bi najavljeni kursevi mogli uskoro da uvedu red i u oblast rekreacije.

– Polaznici će imati 160 sati predavanja i 330 sati praktičnog rada. Onima koji završe ovaj kurs biće dodeljene licence fitnes trenera s kojom mogu da uđu na evropsku berzu rada i zaposle se bilo gde u Evropi. Podučavanje bi trebalo da počne u septembru ove godine – najavljuje Dušan Anastasov.

Drugi korak koji bi u sferu rekreacije trebalo da uvede evropske i svetske standarde biće uvođenje potkategorija, pod kojima se podrazumevaju veličina slobodnog prostora za vežbanje po vežbaču, količina osvetljenja u klubu, protok svežeg vazduha...

-----------------------------------------------------------------

U Beogradu 80 centara

Prvi fitnes klub otvoren je 1989. godine u Beogradu. U svetu je ova vrsta rekreativnog treninga 1985. godine bila egzotična vrsta sporta, ali u međuvremenu fitnes studiji širom sveta imaju milione novih članova. U glavnom gradu trenutno ima više od 80 registrovanih fitnes studija od kojih se većina okreće organizovanju individualnih treninga.

Dr Saša Plećević-Filgud

Licence samo školovanim instruktorima

Glasam za uvođenje licenci među fitnes instruktorima, kaže dr Saša Plećević, koji je završio specijalizaciju anesteziologije s reanimatologijom na VMA, ali pod uslovom da se one izdaju isključivo školovanim instruktorima, to jest onima koji su završili fakultet ili višu školu.

– Na krajnjim korisnicima koji vežbaju je da procene ko će ih voditi kroz trening. Važno je da instruktor bude kompetentan jer doktor pravnih nauka sigurno ne može da podučava vežbače o pravilnoj fizičkoj aktivnosti – ističe dr Filgud, koji je završio i Sportsku akademiju i Višu školu za sportske trenere, smer fitnes.