Da li je moguće da litar rakije košta svega 250 ili 300 dinara? Šta kupcima otkriva nerealno niska cena? Na našem tržištu sve je više jeftinih žestokih alkoholnih pića koja ne bi ni smela da se nazovu rakijom, a legalni proizvođači kažu da izuzetno niska cena otkriva falsifikat.

– Ukoliko se litar u prodavnicama prodaje za manje od 300 dinara, što nažalost nije retkost, to najverovatnije znači da alkohol u rakiji nije voćnog porekla, odnosno da je dobijen od neke druge sirovine u koju je potom dodavana aroma voća. To je žestoko alkoholno piće, ali nije, kako je to navedeno na deklaraciji, voćna rakija – otkriva sagovornik „Potrošača”, vlasnik jedne porodične destilerije, koji se dugo pravi proizvodnjom i prodajom rakije.

Da bi voćnu rakiju koja košta 250 dinara kupci trebalo da zaobilaze u širokom luku, smatra i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije. Kada je pre nešto više od godinu i po dana ova organizacija uradila analizu voćnih rakija na našem tržištu ispostavilo se da polovina, zapravo, nisu voćne.

– Od 44 uzorka, ispostavilo se da 20 nisu voćni, a najčešće su bile falsifikovane one rakije koje se kod nas najviše kupuju i piju, poput šljivovice i loze. Prevara se ogledala u tome što je etanol bio proizveden od melase ili kukuruza koji su naknadno obogaćeni aromama voća. Nema bilo kakvih naznaka da je situacija sada bolja – kaže Papović.

Zbog čega kvalitetna, legalno proizvedena rakija ne može da košta, na primer, 250 dinara? Proizvođači kažu da ima mnogo stavki koje formiraju proizvođačku cenu.

– Ukoliko oduzmemo cenu koštanja ambalaže, čepa, etikete, akcizne markice, iznos akcize, PDV-a i prodajne marže ispada da proizvođačka cena rakije koja košta 250 dinara iznosi oko 24 dinara po litru. To je nemoguće jer je za proizvodnju litra prepečenice potrebno desetak kilograma voća, a to ne može da košta 24 dinara, već barem deset puta više ukoliko se pravi od šljiva. Zato je ili reč o falsifikatu ili neko ne ispunjava sve obaveze, poput plaćanja dobavljača ili poreza – kaže naš sagovornik, proizvođač rakije.

Kako kažu legalni proizvođači, zbog takvih proizvoda i nelojalne konkurencije štetu trpe svi oni koji uredno izmiruju obaveze prema državi i dobavljačima.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine tvrde da pomno motre na tržište i da su njihovi inspektori za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića u toku 2011. godine kod registrovanih proizvođača rakije obavili 633 kontrola. Takođe, izvršili su 2.300 kontrola u prometu, odnosno 164 kontrola u veletrgovinama, 516 u maloprodajama, 994 u ugostiteljskim objektima i 634 kontrola na pijacama. Kao rezultat ovih kontrola, van prometa je stavljeno 119.433 litre rakije, podneto 218 prekršajnih prijava, 23 prijave za privredni prestup kao i 26 krivičnih prijava.

–U prvom kvartalu 2012. godine izvršeno je 12 kontrola registrovanih proizvođača i sprovedeno je 20 kontrola u prometu. Do sada je oduzeto i uništeno 12 litara rakije a podnete su dve prekršajne prijave.U prometu rakija na našem tržištu, najčešći propusti su nepravilne deklaracije koje ne odgovaraju tehničkim propisima ili upotreba nedozvoljenih sredstava u proizvodima kao što su šećer i arome – navode u ministarstvu dodajući da se sveobuhvatne kontrole uvek obavljaju krajem godine kada se završi proizvodnja, rakija odleži i stabilizujese. Tek nakon svih ovih procesa, gotov proizvod se plasira na tržište.

– Sva alkoholna pića, pa i rakije treba kupovati u prodavnicama u isključivo originalnom pakovanju. Potrošačima, takođe, preporučujemo da pri odabiru rakije obrate pažnju na podatke na deklaraciji jer se na njoj nalaze svi važni podaci o sastavu i kvalitetu – savetuju u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.

------------------------------------------------------------------ 

Ispitivanje uzorka 18.000 dinara

Udruženja proizvođača rakije apeluju da bi kontrole države trebalo da budu češće, ističući da su laboratorijske analize porekla etanola izuzetno skupe (18.000 dinara po uzorku) i da zbog toga izostaju nezavisna testiranja ove vrste alkoholnih pića.

Tvrde  da samo onaj ko se dobro razume može da prepozna rakiju u koju je dodata veštačka aroma (recimo kajsiju, dunju, viljamovku). Ali, kako da pravi izbor naprave laici, kojima čak ni cena ne može biti garancija dok pred prepunim rafovima alkoholnih pića domaćih i stranih proizvođača pokušavaju da kupe kvalitetnu rakiju? Dobri „veštaci”, kažu, ne moraju nužno biti jeftini, što je pokazala i poslednja velika kontrola rakija u Srbiji.

-------------------------------------------------------------------- 

Najviše plagijata šljivovice

Od svih rakija najviše se falsifikuje šljivovica, ali i dunja i kajsija. To se najčešće radi tako što se mešaju jeftini destilati (na primer, od jabuke ili grožđa) sa skupljim destilatima. Na taj način se, istina, dobija prirodna rakija, ali je kupac u zabludi jer ne kupuje ono što misli i što je deklarisano.

Posebno je rizično kupovati ovo piće bez zvanične deklaracije, na pijacama, recimo, jer navodna „dunja” može biti čista šećerna vodica sa veštačkim dodacima.