Опрезно са лековима за децу

Ако нас боли глава, ми узмемо аспирин – мислимо да толико знамо и без лекара. Међутим, да ли је исто и за децу? Треба ли деци давати лекове који су се показали ефикасни код нас или не? Фармацеутска индустрија на ово питање нема једноставан одговор, али га нема ни друштво. Ипак, све више се чини да је одговор позитиван иако су последице негативне.Примера ради, количина прописаних лекова за лечење респираторних болести, порасла је за 42одсто од 2001. до 2010. године, а тржиште лекова за децу у развијеним земљама бележи најбржи раст од свих у фармацеутској индустрији.

Поред тога, према извештају Medcoa из 2010. године утврђено је да је раст рецепата који су издати за дечје лекове био четири пута већи од раста рецепата издатих за остатак америчке популације. Један од разлога за то сигурно лежи у чињеници да су лекови за децу обично скупљи од лекова за одрасле, па је и зарада на њима значајнија. Међутим, са становишта друштва, то подразумева веће издатке за лекове у будућности и искривљену слику здравственог стања нације.

Лекови који се деци најчешће прописују су: лекови против астме и респираторних болести, лекови за поремећај смањене пажње и хиперактивност (АДХД), психијатријски лекови – антидепресиви и антипсихотици и на 5. месту су лекови против високог крвног притиска. Поред ових набројаних група, значајно учешће у дечјој потрошњи лекова имају и: лекови за спавање, лекови против неинсулинског дијабетеса и статини, тј. лекови против високог крвног притиска. На први поглед је уочљиво да су неки од ових лекова намењени лечењу хроничних болести, и заиста је тако, чак четвртина америчке деце и тинејџера пије лекове јер болују од хроничних болести. Један од разлога за то је и неправилан начин исхране и дневног ритма, који често доводи до гојазности, која затим делује на повишен притисак и висок холестерол.

Приметно је и да психијатријски лекови (укључујући и лекове за АДХД) заузимају 2, 3. и 4. место највише прописиваних лекова најмлађим пацијентима. Они се све чешће прописују и све млађој деци (нпр., старости од четири до седам година) код којих се не зна какве ће тачно реакције изазвати, нити се прво покушало лечење психотерапеутским путем. То не чуди ако се зна да је током 2000. године у Америци само тржиште лекова за АДХД вредело 625 милиона америчких долара. Када је конкретно реч о лековима за АДХД, у периоду од 1994. до 2003. године, њихова продаја је порасла за 328 одсто, а цена за 39 одсто у земљама са високим БДП-ом, у земљама са средњим БДП-ом, њихова продаја је порасла за 141 одсто, а цена за 9 одсто; док је у земљама са ниским БДП-ом, њихова продаја порасла за чак 464 одсто, а цена је снижена за 37 одсто.

Оно што је забрињавајуће то је да већина лекова није тестирана за дечју употребу, већ се одређује на бази дотадашњег искуства доктора који лек прoписује. У трећини студија, где се тестирала дечија реакција на лекове за одрасле, искрсла су неочекивана нежељена дејства, као пропратне појаве лечења, или је утврђено да деци треба мања или већа доза лекова од оне која је очекивана. Подаци из ЕУ потврђују напред изречено – 50 одсто лекова који се користе за лечење деце у ЕУ нису тестирани нити одобрени за дечју употребу.

Дозирање лекова је доста компликованије за децу него за одрасле и зависи од: метаболизма, могућности апсорпције, могућности одстрањивања из организма и бројних других фактора по којима се деца разликују од одраслих. Такође, дозе се разликују и у зависности од старосног доба детета (0-1 месеца, 1 месеца – 2 године, 2-12 година и 12-16 година). Немогућност правилног дозирања довела је до повлачења лекова против кашља и прехладе за децу, из апотека у Канади и САД, јер је лако долазило до предозирања. Поред тога, стављена је ознака да деца испод две године не треба да употребљавају ове лекове, при чему постоји мишљење да не треба да их користе сви млађи од шест година.

Неко би помислио – па то није тако код нас! Заправо, тачније би било рећи: Ми не знамо како је то код нас! Једноставно, систематска истраживања на ову тему у Србији не постоје. С времена на време јавност потресе појединачна прича, као што је повлачење Tylenolа (који је био доступан и у нашим апотекама) 2009. године...

Поставља се питање колико се деци прописују и у којој мери користе неке „уобичајене” лекове, као што су: антибиотици и антихистаминици. Процењена вредност српског фармацеутског тржишта у 2008. години износила је 1,17 милијарди америчких долара, док се претпоставља да ће до 2013. године порасти на 1,52 милијарде долара. Можемо запитати који удео тих вредности и раста тржишта се односи на лекове који су намењени деци?

Истраживање које је спровео Институт „Батут” показало је да је 15 одсто ученика у Србији бар једном попило шаку таблета у комбинацији са алкохолом. Лекове које користе за то, најчешће налазе у кући где су им „отворено” доступни. На крају, родитељи треба да знају и да одређени лекови нису прилагођени деци, иако су у широкој употреби, као што су, нпр.: Coldrex, Rinasek, Tylol, Caffetin, Defrinol, итд. Основна порука родитељима је да поред консултације са лекаром покушају да се у што већој мери информишу из свих доступних извора о карактеристикама прописаних лекова пре него што их дају својој деци.