Један од најбитнијих фактора враћања поверења штедиша у домаћи банкарски систем јесте и осигурање депозита од стране Републике Србије, које данас гарантује свим штедишама пословних банака исплату улога до 50.000 евра у случају престанка рада пословне банке. О значају овог фактора довољно говори податак да је крајем 2008. године нагли пад поверења у банкарски систем и повлачење девизних депозита престало након повећања гарантоване границе са 15.000 на 50.000 евра.

Осигурање депозита има за циљ заштиту клијената пословних банака у случају престанка рада банке. Осигурање депозита се односи како на стечај, тако и на ликвидацију банке.

Осигурање депозита клијената пословних банака је установљено 2005. године Законом о осигурању депозита и изменама и допунама истог закона из 2008. године. Првобитни износ осигураних депозита је био до висине 15.000 евра, док је изменама и допунама ова граница установљена на 50.000 евра.

Законом о осигурању банкарских депозита у случају престанка рада банке заштићени депоненти су физичка лица, предузетници, мала и средња правна лица. Нова шема осигурања депозита Републике Србије гарантује обештећење депонената за његову укупну штедњу и припадајућу камату у свакој банци до осигураног износа од 50.000 евра. Важно је имати у виду да се заштита клијената пословних банака односи на појединачног клијента на нивоу једне банке, независно од броја и врста рачуна које појединачни клијент има у конкретној банци.

Процењује се да је готово 99 одсто штедиша пословних банака овим законом заштићено, јер је безначајно мали број штедиша са улозима већим од 50.000 евра у једној банци.

Исплату осигураног износа гарантује Република Србија. Агенција за осигурање депозита је специјализована државна институција чију основну делатност представља осигурање депозита. Дужности Агенције за осигурање депозита су прикупљање премије осигурања депозита од банака у оквиру Фонда осигурања депозита на месечном нивоу, инвестирање прикупљених средстава уз поштовање принципа осигураности, ликвидности и профитабилности, као и организација исплате осигураних депозита у случају престанка рада банке.

Осигурани депозит који је Агенција дужна да исплати у случају престанка рада пословне банке може бити улог на штедњу, текући рачун или било који други новчани рачун у складу са важећим законским прописима.

Све банке које имају дозволу за рад издату од стране Народне банке Србије су у обавези да осигурају депозите, као и да редовно плаћају премију осигурања сваког месеца. Осигурање депозита је бесплатно за клијенте пословне банке и она нема право да по овом основу наплаћује било какве врсте накнада или провизија.

Занимљиво је да поред гаранција Републике Србије, поједине стране банке чије филијале послују у Србији, током Недеље штедње додатно осигуравају орочене депозите од стране централе банкарске групе.

ИСПЛАТА

Агенција за осигурање депозита је у обавези да депоненту банке над којом је покренут стечај исплати износ нето потраживања до осигураног износа од максимално 50.000 евра у динарској противвредности. Динарски депозити се исплаћују у истој валути, док се девизни депозити исплаћују у динарској противвредности.

Исплата нето потраживања подразумева да се износ који ће бити исплаћен појединачном депоненту банке утврђује након одузимања свих доспелих обавеза клијента према банци од суме коју клијент од банке потражује.

У обавезе клијента се убрајају задужења по основу дозвољених минуса, кредитних картица и кредита у оквиру исте банке у којој клијент има и потраживања.

Динарска противвредност, у којој се врши исплата, израчунава се по званичном средњем курсу који важи на дан доношења решења Народне банке Србије о покретању стечајног поступка.

Исплата осигураних депозита почиње у року од три дана од дана доношења решења Народне банке Србије о покретању стечајног поступка. Исплату врши банка исплатилац на писмени захтев клијента за исплату. Депонент је обавезан да у року од највише три године од покретања стечаја над пословном банком поднесе овај захтев.

Уз писмени захтев, потребно је да клијент достави и оверен уговор о поседовању динарског и/или девизног рачуна и друге евентуалне потребне документе, као и исправе неопходне за идентификацију. Од дана подношења захтева, потраживања депонената ће бити реализована у року од 30 дана.

Уколико је нето потраживање клијента према банци, која престаје са радом, веће од 50.000 евра, депонент може поднети захтев за надокнаду разлике у стечајном поступку.

ПРИМЕНА ЗАКОНА

Од увођења гаранција 2005. године, није било примера престанка рада банке у смислу стечаја и ликвидације, тако да потпуна примена законског оквира никада није била примењена до сада. Један од разлога томе је и низ мера које Народна банка Србије предузима у контроли пословања пословних банака и превентивном деловању ради остваривања основних банкарских начела и спречавања настанка проблема у пословању.

Нешто пре доношења Закона о осигурању депозита, Република Србија се обавезала да надокнади штету свим штедишама банака у стечају и ликвидацији из периода до 2002. године. Ова накнада се исплаћује у редовним годишњим ратама и нема везе са садашњим законом, који обезбеђује далеко бржу и ефикаснију накнаду штете повериоцима пословних банака.