Повратак тезгама

Да ли због нижих цена, беспарице или нечег трећег, али потрошачи у Србији се полако враћају пијачним тезгама. Док је у току протекле године промет у трговини континуирано опадао, према подацима Републичког завода за статистику, а којима располаже и Пословно удружење пијаца Србије, промет на тржницама увећан је у току првих девет месеци 2011. године за 10,1 одсто у поређењу са истим периодом 2010. године.

Осим пољопривредних производа, на зеленим пијацама и бувљацима често се купцима нуде и чоколаде, кафа, конзервирана риба, најчешће туњевина, али и козметика и кућна хемија. Поставља се питање каквог су квалитета ови производи, ко их контролише и да ли је безбедно куповати их на пијачним тезгама. Са друге стране, њихова цена је неретко знатно нижа него у маркетима, због чега и привлаче више потрошача.

Из потрошачких организација саветују да би храну увек требало куповати у продавницама, али признају да није мало оних не чине тако.

– Конзервираној туњевини која се продаје на тезгама вероватно ништа не фали, али нисам сигуран за сухомеснате производе или чоколаде. Не усуђујем се да кажем да је то куповина на сопствени ризик, али ни то није далеко од истине – наводи Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Он додаје да никоме није циљ да напада продавце који тако зарађују за живот, већ пијачне управе које, како каже, дозвољавају неусловну продају хране.

– То су производи који долазе из земаља окружења и често су шверцовани. Иако изгледају исто као и у супермаркету, наш савет је да се не купују, уколико се баш не мора – закључује он.

Инспекције надлежне за контролу прехрамбених производа закупце који се воде као самосталне трговинске радње контролишу као и сваки други објекат, али из Министарства пољопривреде и трговине, ипак, упућују савет потрошачима.

– Никако не препоручујемо потрошачима да купују било коју врсту робе ван регистрованих објеката за ту намену, односно специјализованих продавница, маркета или трговина, нити робу која не поседује доказ о здравственој исправности, то јест нема званичну декларацију са наведеним датумом производње и роком употребе, односно робу прошверцовану из суседних земаља – упозоравају инспектори овог министарства.

У „Градским пијацама” кажу да контрола има.

–  Ми издајемо тезге пољопривредним произвођачима, самосталним занатским радњама и самосталним трговинским радњама према правилнику о издавању пијачног простора, а робу која се продаје на тезгама редовно контролишу надлежне инспекцијске службе које су потпуно независне од нас. Регистроване трговинске радње које уз  поштовање свих важећих прописа од тржишне до пореске инспекције могу обављати ову делатност.Контрола ових производа је у надлежности тржишне инспекције које се редовно спроводе – наводе у „Градским пијацама”.

У Министарству пољопривреде и трговине подсећају и да су радници пијачних управа у обавези да контролишу шта се на њиховом простору продаје и да онима којипродају производе за које нису добили сагласност пијачне управе, ускрате даље право коришћења тезге, односно да раскину уговор о закупу.

– Инспекцијске службе Министарства пољопривреде и трговине ће у складу са својим овлашћењима, а у току редовног надзора или по пријавама грађана или пијачних управа, против оних којипродају робу супротно одредбама Закона о безбедности хране, предузимати предвиђене мере – обећавају.

Они кажу и да су, у складу са одредбама Закона о безбедности хране, пијачне управе субјекти у пословању храном, па су оне дужне да обезбеде услове за промет робе и да у складу са условима које су обезбедиледају закупцима простор.

– Пример су млечне хале на зеленим пијацама ипродаја млечних производа, која је дозвољена само под одговарајућим условима које је обезбедила пијачна управа, односно само уколико постоје расхладне витрине – закључују у Министарству пољопривреде и трговине.