Постоји неколико трендова који заокупљају и светске и домаће признате ауторе из области која се бави тиме како ће савремени трендови утицати на децу у будућности и на њихово понашање као потрошача.

Све веће дечије богатство

Први подаци из најновијег пописа становништва у Србији показују смањење броја становника, што представља тренд који је настављен из прошлости. Осим тога, смањује се и број деце по породици. Дакле, све више деце расте у породицама где су оба родитеља запослена, при чему (ако имају) углавном имају једну сестру или брата, што ће рећи да се већи приходи домаћинства, од оних који су остваривани у прошлости, распоређују на мањи број чланова. Занимљиво је и да услед кризе потрошња по одраслом члану домаћинства опада, док потрошња на децу остаје иста (бар како показују резултати у земљама које су прошле кроз транзицију и кризе). Општи тренд представља и надокнађивање времена проведеног са децом кроз куповину поклона или обављање заједничких активности које подразумевају потрошњу (на пример, посета тржним центрима) – такозвано провођење „квалитетног времена”, што значи да деца све више бивају фокусирана на новац као мерило вредности.

Материјализам

Директна последица претходног тренда подразумева прихватање вредности потрошачког друштва. Деца у великој мери вреднују другаре и друге особе из свог окружења на бази марки одеће и обуће које они носе и инсистирају на куповини популарних марки. У случају да не могу да купе жељене марке то их доводи до незадовољства, нижег самовредновања, а могуће и до одбацивања од стране друштва. Овај тренд нарочито забрињава ако се зна да су особе које имају материјалистички систем вредности мање срећне, имају лошије међуљудске односе, мање су задовољне животом, више користе алкохол и дрогу и мање доприносе заједници.

Гојазност

Често се у медијима наводи да стално расте број гојазне деце и у Србији и у свету и да је у појединим земљама већ попримило карактеристике епидемије. Сматра се да је то последица дечијег стила живота – пију газирана пића, једу пуно масне и слатке хране, пуно времена проводе испред телевизора или компјутера и мало се баве спортским активностима. Међутим, дискутабилно је да ли ће у будућности број гојазне деце наставити да расте. И поред наведеног стила живота, у многим земљама су предузете мере како би се деци ограничио приступ висококалоричној храни (на пример, забрањена је продаја газираних пића у близини школа), а такође се промовишу другачији идеали лепоте. Према једном истраживању рађеном у Америци, друго најпопуларније пиће међу девојчицама узраста од 12 до 14 година је вода, јер не желе да имају сувише килограма и желе здраво да живе.

Интернет

Колико год провођење времена испред компјутера лоше утиче на дечје активности, то истовремено подразумева и то да данашња деца представљају најинформисанију генерацију од свих до сада. Они су навикли од рођења да користе компјутере и Интернет и не могу свој живот да замисле без њега. На њему читају вести, траже материјале за домаће задатке, играју игрице, друже се, купују, гледају филмове, слушају музику, итд. У будућности се може очекивати још већа важност овог медија у њиховом животу, а нарочито се очекује да ће деца у Србији у доста већој мери да користе Интернет за путовања, куповину одеће, књига, техничких уређаја... Поред тога, велики број њих ће, у складу са трендовима у свету, да постану предузетници управо у електронском пословању.

Комуникација

Осим Интернета, деца све у већој мери користе и мобилне телефоне. Разна истраживања показују да већина деце у Београду поседује мобилне телефоне. То намеће посебан вид изражавања, нарочито када је реч о СМС порукама, као што су кратке речи и реченице, коришћење скраћеница, визуелни елементи (на пример, „смајлији” и „тужићи”) да би се дочарале емоције. Деца и по природи ствари визуелно комуницирају, тако да ће на томе све више бити акценат и у будућности и о томе треба размишљати при смишљању и емитовању пропагандних порука намењених деци, при писању књига за њих, припреми часова и свих осталих активности у којима је потребно задобити дечију пажњу. Енглески језик, такође, постаје широко распрострањен и већина деце се сретне са њим и у школи и путем медија веома рано. Енглески постаје универзални језик, а деца често користе поједине речи из енглеског језика и у свакодневном говору (на пример, „кул”, „екстра”, „гугловати”...).

Колективизам

Интернет друштвене мреже доживљавају процват, а доминантни разлог за то јесте што нове генерације воле да се друже и да све активности обављају заједно. Они су навикли да одлуке доносе заједнички, да јавно исказују своје ставове и да све деле са другима (мишљења, слике, време, итд.). Затим, због великог броја развода и склапања наредних бракова, деца све чешће живе у породицама у којима имају и очухе и маћехе и полу-браћу и сестре. Такође, због запослености родитеља све више су упућени и на бабе и деде, што подразумева укључивање великог броја особа у њихов живот у породици. Они имају и веома развијену свест и бригу о друштвеној заједници у којој живе и услед тога долази до пораста у броју волонтерских група и друштвених догађаја које организују млади. Све више вреднују производе и марке које производе компаније са развијеном друштвеном одговорности, а још већи акценат на томе ће бити у будућности.

Самосталност

Донекле је у супротности са претходним трендом који подразумева удружено обављање активности. Међутим, овде се више мисли на породичну независност и самостално доношење одлука. Имајући у виду да све већи број жена ради и да је одсутан од куће, деца све раније преузимају обавезе које су традиционално сматране родитељским, укључујући куповину, чување млађе браће и сестара, кување... Због жеље за упознавањем нових култура (што је врло карактеристично за ову генерацију адолесцената и тинејџера) и изражене покретљивости, они често још у средњој школи одлазе на неколико месеци да живе и студирају у иностранству.

Ово су само неки од трендова који осликавају активности данашњих најмлађих припадника друштва, а самим тим и њихово понашање у потрошњи. Ако имате друга виђења ове теме и препознајете још неке аспекте који овде нису наведени, пишите нам, како би се позабавили и њима.