Прецизни подаци о томе колико се на нашем тржишту налази фалсификованих лекова не постоје. Званични извештаји показују да их уопште нема, будући да инспекције Министарства здравља у току 2009. године нису откриле ниједан плагијат медикамената у Србији.

Питање је, међутим, да ли је то разлог за спокој или не успевамо да их пронађемо. Стручњаци, наиме, упозоравају да их сигурно има као и у остатку света, а да ми још нисмо изградили добар систем за њихово откривање. Ни у Агенцији за лекове нису далеко од таквог става.

– Не можемо да прецизирамо колико код нас има фалсификованих лекова. Право питање је да ли их имамо, а не успевамо да их пронађемо – каже Татјана Шипетић, директорка Агенције за лекове и медицинска средства Србије.

Процене стручњака Светске здравствене организације, с друге стране, показују да учешће сивог тржишта медикамената износи у просеку један одсто у развијеним државама, а у неразвијеним деловима света и земљама у развоју та цифра износи око десет процената.

– Светско тржиште фалсификованих лекова вредеће ове године око 75 милијарди долара. Поређења ради, 2002. године сиво тржиште медикамената процењено је на око 32 милијарде долара, што значи да се годишње увећавало између 13 и 15 одсто, односно чак 234 процента у периоду од седам година – речено је на прошлонедељној међународној конференцији о фалсификовању лекова, која је у организацији агенције „Фронт” одржана у Београду.

У најлошијој ситуацији су делови Африке, Азије и Латинске Америке. У овим регијама света учешће фалсификованих лекова достиже чак 30 одсто.

И у суседној Хрватској ситуација је слична као и код нас. Ни они не располажу прецизним цифрама.

– У редовном ланцу снабдевања нисмо успели да пронађемо фалсификоване лекове, што не мора да значи да је стање на тржишту лекова одлично, већ да нам је можда нешто промакло – објаснио је Синиша Томић, директор Агенције за лекове и медицинске производе Хрватске.

Медикаменти за еректилну дисфункцију и стероиди најчешће се нађу на илегалном тржишту, објаснили су учесници ове конференције. Углавном је реч о плагијатима мало познатих производа, док се чувени брендови ређе фалсификују.

Доменико ди Ђорђо, менаџер за борбу против фалсификовања Италијанске агенције за лекове, располаже конкретнијим подацима. Како је рекао, у Италији 0,1 одсто тржишта медикамената заузимају фалсификати.

– Та цифра је добра јер имамо одличан систем контроле и свакодневног праћења тржишта – рекао је Ди Ђорђо.

Међутим, најбитније је указати на то какве последице такви медикаменти могу да имају по здравље људи и колико су опасни.

– Фалсификовани лекови могу да продуже време терапије и на тај начин да доведу до отпорности микроорганизама, а могу чак и да изазову смрт пацијента – објаснила је Шипетићева.

Како се онда заштитити? Ако их и код нас има на сивом тржишту, како их избећи? Први и најбољи савет је – не набављати медикаменте на сумњивим местима и никако посредством интернета.

– Купујте лекове на уобичајен начин и само у званичним апотекама – саветује Ди Ђорђо.

Тог проблема су свесни и у Министарству здравља, чија је инспекција за лекове и медицинска средства надлежна за контролу легалног ланца снабдевања, док је за контролу илегалног надлежно Министарство унутрашњих послова.

– Уколико инспектори за лекове у току контрола апотека, веледрогерија, произвођача лекова и медицинских средстава, посумњају у аутентичност неког лека, у сарадњи са Агенцијом за лекове и медицинска средства, разматрају порекло таквог медикамента. Ако процене да је сумња оправдана, о томе обавештавају и Министарство унутрашњих послова – рекли су у Сектору за лекове и медицинска средства Министарства здравља.

Осим контроле ланца снабдевања, инспекција добија пријаве произвођача, веледрогерија, здравствених радника и пацијената о сумњама на појаву фалсификованог лека.

– И на основу таквих сумњи покрећемо поступке. Контрола тржишта лекова се обавља континуирано. Сви медикаменти који се увозе у Србију контролишу се у Националној контролној лабораторији и морају да имају одговарајући сертификат о тој контроли. Инспекција за лекове испитује и да ли увозни лекови имају одговарајуће сертификате – кажу у Министарству здравља.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Најчешће фалсификовани лекови (према пoдацима Светске здравствене организације):

– Хормони, стероиди и антихистаминици у развијеним државама

– Антималарици, антитуберкулотици и лекови за лечење ХИВ-а у неразвијеним и земљама у развоју

----------------------------------------------------------

Фалсификованe лековe СЗО сврставa у следеће категорије:

– Лекови без активне супстанце (15,6 одсто)

– Лекови са неодговарајућом количином активне супстанце (1,0 одсто)

– Лекови са погрешним састојцима (8,5 одсто)

– Лекови са одговарајућом количином активне супстанце и правим састојцима, али са лажним паковањем (32,1 одсто)

– Копије оригиналних лекова (20,2 одсто)

– Лекови са високим нивоом нечистоћа и контамината (21,4 одсто) 

– Остало (1,2 одсто)

---------------------------------------------------

Неопходна што шира сарадња

Како би проблем био стављен под контролу, неопходна је сарадња Министарства здравља, Министарства унутрашњих послова, Царине, Министарства правде, кажу у Сектору за лекове и медицинска средства.

Имамо представника у Комитету за фармацеутска питања у Савету Европе, који се бави овим проблемима и који активно учествује у његовом раду. У најскорије време на предлог тог комитета, биће обављен тренинг инспектора за лекове, полиције и царине, како би били обучени за проналажење фалсификата – објаснили су.