Korisnici interneta u Srbiji sve više prate svetske trendove, ako je suditi prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku i Republičke agencije za telekomunikacije, a koji pokazuju da je protekle godine broj onih koji imaju brzu internet vezu prvi put bio veći od broja korisnika spore dial up konekcije.

Tako, gotovo 40 odsto onih koji surfuju koristi ADSL vezu, a modemsku dial up nešto manje od 30 odsto korisnika. Raste i učešće internet usluga koje nude kablovski operateri i kablovski internet ima 23 odsto klijenata.

– Broj pretplatnika koji koriste dial up svake godine drastično opada, a raste broj korisnika širokopojasnog pristupa, putem različitih tehnologija – kažu u RATEL-u.

Ipak, broj onih koji koriste sporu dial up vezu i dalje je veliki. Jer, trećina korisnika Interneta i dalje je spremna da koristi lošu i skuplju vezu i da minutima cupka pored računara dok čeka na otvaranje internet stranica. A o skidanju muzike i filmova nema ni reči. Tako je, čini se, mnogima i to lakše nego da sklapanjem ugovora sa internet distributerom u poštansko sanduče počne da im stiže još jedan račun.

A ko se odluči da zameni sporu modemsku vezu novom i bržom, nailazi na sledeći problem – kako odabrati i za koju ponudu se odlučiti. Tu je ADSL, kablovski internet, bežični. U čemu se zapravo razlikuju ove internet veze?

– Razlika u ovim vidovima konekcije je pre svega u načinu pristupa Internetu. U slučaju dial up-a i ADSL-a Internetu se pristupa putem telefonske linije, s tim što korišćenjem ADSL
konekcije linije ostaju slobodne za telefoniranje. Druga razlika je u brzinama protoka, koje kod ADSL-a idu do 16 megabajta po sekundi, a kod iznajmljenih linija do čak nekoliko gigabajta po sekundi, u zavisnosti od potreba klijenta – objašnjavaju u „Eunetu”.

Za razliku od toga, brzina dial up veze je svega 64 kilobajta po sekundi, što je nekoliko desetina puta manje. Osim toga, brze veze nisu skupe, a cene su iste u svim gradovima.

– Cene za ADSL počinju od 799 dinara, a za dial up od 40 para po minutu i iste su na teritoriji cele Srbije – kažu u „Eunetu” i dodaju da imaju 30.000 pravnih i 400.000 fizičkih lica kao korisnike.

Prema podacima RATEL-a, u Srbiji ima 199 evidentiranih internet provajdera, a najveći broj korisnika imaju SBB, Ju net, Telekom Srbija, Verat, Beotelnet, Absolut ok, Eunet, Ikom, PTT Srbija...

Pokrivaju gotovo sva veća naseljena mesta u zemlji, tako da danas svako ko ima telefonsku liniju može da surfuje Internetom. Ipak, ne mogu svi da dobiju kvalitetnu vezu.

Korisnici koji hoće ADSL najpre bi trebalo da provere da li njihova telefonska centrala i računar raspolažu neophodnim kapacitetima za takvu vezu.

– Preduslovi za ADSL pristup Internetu su telefonska linija bez dvojničke kutije, telefonska centrala sa slobodnim ADSL portovima i računar sa USB portom – objašnjavaju u „Telekomu” i dodaju da u Srbiji ima 450.000 ADSL korisnika.

Ponekad je potrebno pisati molbu kako bi se ovi uslovi stekli i potom čekati i nekoliko nedelja, ali ko je osuđen na staru centralu i ima dvojnika, moraće da se zadovolji starim dial up-om ili da izabere kablovski internet kao alternativu. Neće pogrešiti jer je brzina protoka, ali i cena slična, ali, jedini uslov jeste da u zgradi ili kući ima kablovsku televiziju.

Kablovski internet se uspostavlja pomoću veze koju pruža kablovski operater i kablovskog modema.

Zastupljenost internet priključaka najveća je u Beogradu i iznosi 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9, a u centralnoj Srbiji 30,50, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Značajne razlike postoje i između gradskih i seoskih naselja. U urbanim predelima 46,9 odsto građana koristi Internet, a u ruralnim 22 odsto.

Dileme nema. Prednosti ADSL i kablovskog interneta su brojne. Jeftiniji su, mesečni račun iznosi u proseku oko 1.000 dinara, telefon nije zauzet, nema čekanja na uspostavljanje veze, niti stižu uvećani računi za telefon.

RATEL-ov pravilnik o Internetu i prenosu podataka

Član 16: Imalac odobrenja za internet usluge dužan je da na internet strani objavi usluge koje nudi i cene njihovog korišćenja. Na internet strani imaoca odobrenja najmanje 14 dana unapred mora da bude postavljeno i obaveštenje o promeni uslova pružanja usluga.

Član 19: Imalac odobrenja za internet usluge obavezan je da na svojoj internet strani učini dostupnim pokazatelje kvaliteta internet usluga. Odgovoran je u za otklanjanje kvarova i ispravljanje svih nedostataka u svojoj nadležnosti na svojoj opremi, a vreme za otklanjanje ovih kvarova ne može biti duže od 48 sati.