Корисници интернета у Србији све више прате светске трендове, ако је судити према званичним подацима Републичког завода за статистику и Републичке агенције за телекомуникације, а који показују да је протекле године број оних који имају брзу интернет везу први пут био већи од броја корисника споре dial up конекције.

Тако, готово 40 одсто оних који сурфују користи ADSL везу, а модемску dial up нешто мање од 30 одсто корисника. Расте и учешће интернет услуга које нуде кабловски оператери и кабловски интернет има 23 одсто клијената.

– Број претплатника који користе dial up сваке године драстично опада, а расте број корисника широкопојасног приступа, путем различитих технологија – кажу у РАТЕЛ-у.

Ипак, број оних који користе спору dial up везу и даље је велики. Јер, трећина корисника Интернета и даље је спремна да користи лошу и скупљу везу и да минутима цупка поред рачунара док чека на отварање интернет страница. А о скидању музике и филмова нема ни речи. Тако је, чини се, многима и то лакше него да склапањем уговора са интернет дистрибутером у поштанско сандуче почне да им стиже још један рачун.

А ко се одлучи да замени спору модемску везу новом и бржом, наилази на следећи проблем – како одабрати и за коју понуду се одлучити. Ту је ADSL, кабловски интернет, бежични. У чему се заправо разликују ове интернет везе?

– Разлика у овим видовима конекције је пре свега у начину приступа Интернету. У случају dial up-а и ADSL-а Интернету се приступа путем телефонске линије, с тим што коришћењем ADSL
конекције линије остају слободне за телефонирање. Друга разлика је у брзинама протока, које код ADSL-а иду до 16 мегабајта по секунди, а код изнајмљених линија до чак неколико гигабајта по секунди, у зависности од потреба клијента – објашњавају у „Еунету”.

За разлику од тога, брзина dial up везе је свега 64 килобајта по секунди, што је неколико десетина пута мање. Осим тога, брзе везе нису скупе, а цене су исте у свим градовима.

– Цене за ADSL почињу од 799 динара, а за dial up од 40 пара по минуту и исте су на територији целе Србије – кажу у „Еунету” и додају да имају 30.000 правних и 400.000 физичких лица као кориснике.

Према подацима РАТЕЛ-а, у Србији има 199 евидентираних интернет провајдера, а највећи број корисника имају СББ, Ју нет, Телеком Србија, Верат, Беотелнет, Абсолут ок, Еунет, Иком, ПТТ Србија...

Покривају готово сва већа насељена места у земљи, тако да данас свако ко има телефонску линију може да сурфује Интернетом. Ипак, не могу сви да добију квалитетну везу.

Корисници који хоће ADSL најпре би требало да провере да ли њихова телефонска централа и рачунар располажу неопходним капацитетима за такву везу.

– Предуслови за ADSL приступ Интернету су телефонска линија без двојничке кутије, телефонска централа са слободним ADSL портовима и рачунар са USB портом – објашњавају у „Телекому” и додају да у Србији има 450.000 ADSL корисника.

Понекад је потребно писати молбу како би се ови услови стекли и потом чекати и неколико недеља, али ко је осуђен на стару централу и има двојника, мораће да се задовољи старим dial up-ом или да изабере кабловски интернет као алтернативу. Неће погрешити јер је брзина протока, али и цена слична, али, једини услов јесте да у згради или кући има кабловску телевизију.

Кабловски интернет се успоставља помоћу везе коју пружа кабловски оператер и кабловског модема.

Заступљеност интернет прикључака највећа је у Београду и износи 48,6 одсто, у Војводини 37,9, а у централној Србији 30,50, показују подаци Републичког завода за статистику. Значајне разлике постоје и између градских и сеоских насеља. У урбаним пределима 46,9 одсто грађана користи Интернет, а у руралним 22 одсто.

Дилеме нема. Предности ADSL и кабловског интернета су бројне. Јефтинији су, месечни рачун износи у просеку око 1.000 динара, телефон није заузет, нема чекања на успостављање везе, нити стижу увећани рачуни за телефон.

РАТЕЛ-ов правилник о Интернету и преносу података

Члан 16: Ималац одобрења за интернет услуге дужан је да на интернет страни објави услуге које нуди и цене њиховог коришћења. На интернет страни имаоца одобрења најмање 14 дана унапред мора да буде постављено и обавештење о промени услова пружања услуга.

Члан 19: Ималац одобрења за интернет услуге обавезан је да на својој интернет страни учини доступним показатеље квалитета интернет услуга. Одговоран је у за отклањање кварова и исправљање свих недостатака у својој надлежности на својој опреми, а време за отклањање ових кварова не може бити дуже од 48 сати.