U Srbiju je prošle godine, prema saznanjima Zajednice živinara, iz Makedonije i Bosne i Hercegovine uvezeno oko 18 miliona jaja. Kako saznajemo, sumnja se da je samo deo njih u prodaji završio sa odgovarajućim deklaracijama, a ostatak su potrošači najverovatnije kupili verujući da pazare sveža domaća jaja.

 Upravo zbog toga Zajednica živinara je još 19. februara uputila zahtev Tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine i Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede tražeći od njih da u što kraćem roku reaguju i zaštite potrošače od ove pojave koja može imati vrlo ozbiljne posledice po bezbednost namirnica.

–Tražili smo od nadležnih državnih institucija da provere uvoz i distribuciju jaja. Drugo, da se utvrdi da li se konzumna jaja iz uvoza zadržavaju u hladnjačama, ali i da se što pre istraži kako se ona distribuiraju i deklarišu na našem tržištu, kaže Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara za „Potrošač”.

Jedan od glavnih zahteva koja je Zajednica uputila državnim institucijama jeste i to da provere da li se na našem tržištu falsifikuju deklaracije uvoznih jaja preko domaćih proizvođača, a što je još alarmantnije da li se na ovaj način „podmlađuju” rokovi trajanja.

Uvoz jaja je inače dozvoljen, a prema našim saznanjima nedeljno preko granice do naših kupaca stiže šleper i po tržišnih viškova iz Bosne i Hercegovine i Makedonije. Sa druge strane, Srbija koja godišnje proizvede 1,4 milijarde jaja i koja i sama ima tržišne viškove ne može da ih izveze ni u jednu drugu državu. U našu industriju za proizvodnju konditora i majoneza tokom prošle godine takođe je ušlo kroz jajni prah oko 25 do 30 miliona jaja uglavnom iz EU koja je do početka februara davala vrlo povoljne subvencije (oko 40 odsto) proizvođačima za izvoz ove sirovine na treća tržišta u koja se ubraja i Srbija.

Šta može biti problem sa uvoznim jajima. Iako se može pomisliti da je ova priča samo vapaj srpskih proizvođača da se oslobode konkurencije i dobiju više prostora za plasman svojih proizvoda, priča je ipak mnogo ozbiljnija.

Kod uvoza jaja, ona se drže u hladnjačama i do krajnjih potrošača u Srbiji prolaze neophodne kontrole i proceduru na granici za šta je često potrebno i desetak dana. Zbog toga se ona ne mogu prodavati kao sveža, najčešće su to rashlađena jaja drugog kvaliteta i kao takva bi trebalo da se deklarišu i prodaju.

Izgleda da su mešetari i ovde našli prostora za malverzacije, pa uvezena roba već utvrđenim kanalima stiže do kupaca sa verovatno falsifikovanim deklaracijama. Kupac na deklaraciji ne vidi da je roba uvezena i kupuje rashlađena jaja po ceni svežih domaćih.

Obično bi se pretpostavilo da su ta jaja završila kod preprodavaca na pijacama ili manjim radnjama, ali istraga će pokazati da li su se u ovom poslu okoristili i veliki trgovci i koji uvoznici nisu poslovali po pravilima. Kako „Potrošač” saznaje jedan od uvoznika se već branio kako jaja uopšte nisu rashlađena. Da problem bude veći kako su onda stigla na tržište, da li su prošla kontrole i kako su deklarisana.

Istraživali smo među proizvođačima kako kupac u ovoj situaciji da reaguje da bi se zaštitio i bio siguran šta kupuje. Bliži se i Uskrs i vreme kada će biti povećana prodaja jaja. Jedan od proizvođača rekao nam je da bi kupci trebalo da čitaju deklaracije i da je bolje da kupuju jaja sa deklaracijom na kojoj je istaknuto ime proizvođača. Drugi kažu da to ne mora biti garant, jer i domaći proizvođači (oni manji koji se udružuju) prepakuju jaja i tako deklarisana prodaju.

– Eto zašto je važno da država reaguje. Kupci praktično ne mogu da prepoznaju jaja koja su uvezena ako to nije i deklarisano. Nadležne inspekcije moraju da zaštite potrošače, jer ovakvo stanje može da bude veliki rizik za bezbednost namirnica i zdravlje potrošača, kaže Škorić.

-----------------------------------------------------------

Inspekcija: Krećemo u kontrolu

Veterinarska inspekcija je, potvrđeno nam je, dobila zahtev Zajednice živinara, ali još nije reagovala.

– Do nas je stigao dopis, ali još nismo započeli kontrolu. Imali smo posetu komisije Evropske unije i to je razlog zašto već nismo krenuli u kontrolu. Jako je važno da proverimo lagere uvoznih jaja i kako su ona deklarisana. Krećemo u kontrolu, proverićemo, rečeno je „Potrošaču” u ovoj inspekciji.

-----------------------------------------------------------

Gramaža određuje klasu

Težina je jedan od važnih kriterijuma kojim kupac treba da se vodi pre nego što posegne za pakovanjem jaja.

Prvo na šta treba obratiti pažnju jeste da li su označena kvalitetom „A” ili „B”, jer se prvom označavaju sveža, a drugom rashlađena jaja koja su mogla da se čuvaju i šest meseci pre nego što su stigla na tržište.

Sledeći korak je odabir klase. Da bi kupac bio siguran da je, recimo, dobio klasu „S”, odnosno 10 jaja najviše kategorije, potrebno je da vaga u supermarketu pokaže da ona teže između 650 i 700 grama.

Gramaža „A” klase mora da bude između 600 i 650, a „B” – od 550 do 600 grama. Kupac ne bi trebalo da se ustručava da pre kupovine izmeri pakovanje, jer je to njegovo pravo. Kako je „Potrošačka politika” već pisala kupci su slabo informisani kako da biraju ovu namirnicu.

Inače, proizvođači kažu da je prirodna boja žumanceta svetložuta, a ne narandžasta kako veruje većina potrošača. Ovo je, kažu, još jedna zabluda o jajima. Boja može da se dozira dodavanjem komponente karofil koncentratu kojim se hrane kokoške. Zato ne treba suditi o kvalitetu ove namirnice po tome kakve je boje žumance.

I pored toga što će se mnogi radije uhvatiti za krupnija, poznavaoci kažu da su ona srednja, sitnija jaja kvalitetnija jer ih nose mlađe kokoške. Što je kokoška starija, ona nosi krupnija jaja. Zbog toga poznavaoci savetuju kupce da u trgovini biraju pakovanja „A” i „B” klase. Najbolji pokazatelj kvaliteta i svežine proizvoda jeste izgled belanceta koje bi, kada se ljuska razbije, trebalo da bude gusto i sluzavo.

-----------------------------------------------------------

Džambo ili pronosci

Jaja najviše klase u Srbiji označavaju se sa „SS”. Ovo su takozvana džambo jaja koja teže više od 70 grama i mogu se samo ponekad naći u radnjama.

Jaja klase „C” (težine od 50 do 60 grama) retko se mogu kupiti u supermarketima jer ih daju koke na početku nosivosti. Inače, odokativna metoda izbora nije najpouzdanija, jer manje jaje može da bude teže od većeg.

Jelica Antelj
Ivana Albunović