У Србију је прошле године, према сазнањима Заједнице живинара, из Македоније и Босне и Херцеговине увезено око 18 милиона јаја. Како сазнајемо, сумња се да је само део њих у продаји завршио са одговарајућим декларацијама, а остатак су потрошачи највероватније купили верујући да пазаре свежа домаћа јаја.

 Управо због тога Заједница живинара је још 19. фебруара упутила захтев Тржишној инспекцији Министарства трговине и Управи за ветерину Министарства пољопривреде тражећи од њих да у што краћем року реагују и заштите потрошаче од ове појаве која може имати врло озбиљне последице по безбедност намирница.

–Тражили смо од надлежних државних институција да провере увоз и дистрибуцију јаја. Друго, да се утврди да ли се конзумна јаја из увоза задржавају у хладњачама, али и да се што пре истражи како се она дистрибуирају и декларишу на нашем тржишту, каже Раде Шкорић, председник Заједнице живинара за „Потрошач”.

Један од главних захтева која је Заједница упутила државним институцијама јесте и то да провере да ли се на нашем тржишту фалсификују декларације увозних јаја преко домаћих произвођача, а што је још алармантније да ли се на овај начин „подмлађују” рокови трајања.

Увоз јаја је иначе дозвољен, а према нашим сазнањима недељно преко границе до наших купаца стиже шлепер и по тржишних вишкова из Босне и Херцеговине и Македоније. Са друге стране, Србија која годишње произведе 1,4 милијарде јаја и која и сама има тржишне вишкове не може да их извезе ни у једну другу државу. У нашу индустрију за производњу кондитора и мајонеза током прошле године такође је ушло кроз јајни прах око 25 до 30 милиона јаја углавном из ЕУ која је до почетка фебруара давала врло повољне субвенције (око 40 одсто) произвођачима за извоз ове сировине на трећа тржишта у која се убраја и Србија.

Шта може бити проблем са увозним јајима. Иако се може помислити да је ова прича само вапај српских произвођача да се ослободе конкуренције и добију више простора за пласман својих производа, прича је ипак много озбиљнија.

Код увоза јаја, она се држе у хладњачама и до крајњих потрошача у Србији пролазе неопходне контроле и процедуру на граници за шта је често потребно и десетак дана. Због тога се она не могу продавати као свежа, најчешће су то расхлађена јаја другог квалитета и као таква би требало да се декларишу и продају.

Изгледа да су мешетари и овде нашли простора за малверзације, па увезена роба већ утврђеним каналима стиже до купаца са вероватно фалсификованим декларацијама. Купац на декларацији не види да је роба увезена и купује расхлађена јаја по цени свежих домаћих.

Обично би се претпоставило да су та јаја завршила код препродаваца на пијацама или мањим радњама, али истрага ће показати да ли су се у овом послу окористили и велики трговци и који увозници нису пословали по правилима. Како „Потрошач” сазнаје један од увозника се већ бранио како јаја уопште нису расхлађена. Да проблем буде већи како су онда стигла на тржиште, да ли су прошла контроле и како су декларисана.

Истраживали смо међу произвођачима како купац у овој ситуацији да реагује да би се заштитио и био сигуран шта купује. Ближи се и Ускрс и време када ће бити повећана продаја јаја. Један од произвођача рекао нам је да би купци требало да читају декларације и да је боље да купују јаја са декларацијом на којој је истакнуто име произвођача. Други кажу да то не мора бити гарант, јер и домаћи произвођачи (они мањи који се удружују) препакују јаја и тако декларисана продају.

– Ето зашто је важно да држава реагује. Купци практично не могу да препознају јаја која су увезена ако то није и декларисано. Надлежне инспекције морају да заштите потрошаче, јер овакво стање може да буде велики ризик за безбедност намирница и здравље потрошача, каже Шкорић.

-----------------------------------------------------------

Инспекција: Крећемо у контролу

Ветеринарска инспекција је, потврђено нам је, добила захтев Заједнице живинара, али још није реаговала.

– До нас је стигао допис, али још нисмо започели контролу. Имали смо посету комисије Европске уније и то је разлог зашто већ нисмо кренули у контролу. Јако је важно да проверимо лагере увозних јаја и како су она декларисана. Крећемо у контролу, проверићемо, речено је „Потрошачу” у овој инспекцији.

-----------------------------------------------------------

Грамажа одређује класу

Тежина је један од важних критеријума којим купац треба да се води пре него што посегне за паковањем јаја.

Прво на шта треба обратити пажњу јесте да ли су означена квалитетом „А” или „Б”, јер се првом означавају свежа, а другом расхлађена јаја која су могла да се чувају и шест месеци пре него што су стигла на тржиште.

Следећи корак је одабир класе. Да би купац био сигуран да је, рецимо, добио класу „С”, односно 10 јаја највише категорије, потребно је да вага у супермаркету покаже да она теже између 650 и 700 грама.

Грамажа „А” класе мора да буде између 600 и 650, а „Б” – од 550 до 600 грама. Купац не би требало да се устручава да пре куповине измери паковање, јер је то његово право. Како је „Потрошачка политика” већ писала купци су слабо информисани како да бирају ову намирницу.

Иначе, произвођачи кажу да је природна боја жуманцета светложута, а не наранџаста како верује већина потрошача. Ово је, кажу, још једна заблуда о јајима. Боја може да се дозира додавањем компоненте карофил концентрату којим се хране кокошке. Зато не треба судити о квалитету ове намирнице по томе какве је боје жуманце.

И поред тога што ће се многи радије ухватити за крупнија, познаваоци кажу да су она средња, ситнија јаја квалитетнија јер их носе млађе кокошке. Што је кокошка старија, она носи крупнија јаја. Због тога познаваоци саветују купце да у трговини бирају паковања „А” и „Б” класе. Најбољи показатељ квалитета и свежине производа јесте изглед беланцета које би, када се љуска разбије, требало да буде густо и слузаво.

-----------------------------------------------------------

Џамбо или проносци

Јаја највише класе у Србији означавају се са „СС”. Ово су такозвана џамбо јаја која теже више од 70 грама и могу се само понекад наћи у радњама.

Јаја класе „Ц” (тежине од 50 до 60 грама) ретко се могу купити у супермаркетима јер их дају коке на почетку носивости. Иначе, одокативна метода избора није најпоузданија, јер мање јаје може да буде теже од већег.

Јелица Антељ
Ивана Албуновић