Две трећине рибе на нашем тржишту потиче из увоза, док је свега једна трећина домаће производње. Суграђани који су ових дана похрлили у рибарнице и супермаркете купују ослић који нам углавном стиже из Аргентине и скушу из Ирске. Конзерве су напуњене тајландском и мароканском сардином и туњевином, док из Јадранског мора углавном добијамо сардину.

То за „Потрошач” кажу на Факултету ветеринарске медицине, а према подацима „Делта максија” увозна смрзнута риба стиже на наше трпезе и из Шпаније, Кине, Вијетнама и Републике Српске, а трговци нуде и рибу из домаћих рибњака и река.

– Шаранa којег купујемо је најчешће наш, а слично је и са пастрмком. Лови се у водама у планинским пределима западне Србије – каже Милан Балтић, професор овог факултета.

Наши потрошачи, кажу трговци, приликом избора рибе углавном се руководе ценом. Свежи шаран кошта око 300 динара по килограму, а цена свеже скуше пење се и до 500 динара. Смрзнута риба нешто је јефтинија, па скуша може да се купи и за мање од 250 динара, а ослић и за мање од 300 динара. Ипак, ове године, чини се да трговци нису похрлили и уочи Великог петка попунили акцијске каталоге са нижим ценама рибе.

За скупље врсте рибе, попут димљеног лососа, који је скупљи и од 1.000 динара или плодове мора, попут краљевских шкампи за чијих 200 грама треба издвојити више од 400 динара, кажу трговци, налети тек покоји купац. Зато и не чуди што је на првом месту убедљиво по продаји туњевина. Разлог је, кажу трговци, углавном цена, јер конзерва од 185 грама често кошта и мање од 50 динара.

– Ниска цена не значи да је то лоша роба. Напротив, резултати истраживања које смо спровели са Покретом за заштиту потрошача показују да је туњевина у конзервама једна од најквалитетнијих риба на нашем тржишту. Добра је за здравље и због задовољавајућег масно-киселинског састава. Осим тога, стране фабрике их за наше трговце и дистрибутере праве по специјалним наруџбинама и тако добијамо производ који у потпуности одговара нашим правилницима – објашњава Балтић.

Нашим потрошачима, додаје он, ослић је прихватљив због цене, а скуша је добра јер спада у такозване масне рибе и због састава је нутритивно једна од највреднијих.

– Риба коју купујемо на страним тржиштима је бољег квалитета него претходних година јер се строже контролише, а и увозници су се уозбиљили. Нема више много малих фирми које се баве увозом већ неколико великих, док је квалитет домаће рибе стандардно добар – наводи Балтић.

Према његовим подацима, просечан Србин рибу конзумира два до три пута ређе од једног Европљанина. Наши суграђани годишње поједу између пет и седам килограма ове врсте меса, у државама Европске уније тај просек је око 15 килограма, док становник Јапана или Исланда поједе и по 60 или 70 килограма рибе у току једне године.

Да наши суграђани купују рибу одличног квалитета тврде и у Ветеринарској инспекцији Министарства пољопривреде. Контролишу увозне пошиљке, а обилазе и рибарнице.

– Потрошачи би требало да купују рибу само у регистрованим продавницама које имају расхладне витрине или базене. Важно је и да прочитају декларацију на којој су наведени подаци о произвођачу, увознику, дистрибутеру као и рок употребе и услови чувања – саветују у Ветеринарској инспекцији.