Од нашег дописника

Сарајево – Заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић недавно је најавио да би 15. октобра у Хагу могао бити потписан споразум о сарадњи тужилаштава Србије и БиХ у прогону починилаца кривичних дела ратних злочина. Судећи по реакцијама из Сарајева, све су прилике да ће и ово бити само још један неуспео покушај, идентичан оном који се догодио у јулу када је такође најављено потписивање споразума, а потом одложено на иницијативу управо из Сарајева.

Тадашњи главни тужилац БиХ Милорад Барашин упутио је писмо колеги у Београду Владимиру Вукчевићу, у којем га је обавестио да „неће” моћи да потпише споразум зато што се Министарство правде БиХ „не слаже” са понуђеним текстом тог документа и предлаже његове „суштинске” измене.

Текст нацрта споразума који би омогућио размену доказа у кривичним делима ратних злочина који је Министарство правде БиХ наводно оценило неприхватљивим, претходно су „усагласиле” радне групе два тужилаштва.

У Министарству правде БиХ нису желели да било шта кажу о Векарићевој најави могућег скорог потписивања „спорног” споразума. Портпарол овог министарства Марина Бакић упутила нас је на Тужилаштво БиХ где нам је њен колега Борис Грубешић рекао да пре потписивања споразума „не може” ништа рећи.

Сарајевска штампа објавила је у међувремену мишљење председнице Суда БиХ Медџиде Кресо и оштро интонирано саопштење Странке за БиХ (СБиХ), у којем она „осуђује” поновне најаве о потписивању споразума.

Став председнице Суда БиХ је „негативан”, јер она сматра да је тај споразум „штетан” за БиХ зато што није заснован на принципу реципроцитета.

„И након потписивања оваквог споразума остаће проблем паралелних истрага који њиме није решен, као и међународних потерница против грађана БиХ које су већ изазвале доста штете по међународне односе”, изјавила је, између осталог, Кресо у интервјуу за један сарајевски лист.

Странка за БиХ у саопштењу наводи да Србија дуже од две године „врши притисак” на БиХ да потпише споразум, нудећи „различите” верзије тог документа.

„Суштина међутим остаје непромењена”, наводе у овој странци и тврде да ће према овом споразуму сви предмети ратних злочина почињених на територији БиХ „бити уступљени” оној држави у којој осумњичени има пребивалиште.

Према мишљењу СБиХ, то значи да се БиХ одриче надлежности да процесуира дословно хиљаде осумњичених грађана Србије који су током рата „харали по БиХ”, а чак и надлежности над грађанима БиХ који у међувремену „побегну” у Србију и тамо добију држављанство.

Д. Станишић