Од нашег сталног дописника

Бањалука – Одлука поглавара Исламске заједнице Босне и Херцеговине реис-ул-улеме др Мустафе ефендије Церића да 26. јануара организује пријем за породице осморице Бошњака, оптужених за ратне злочине над Србима и Хрватима, у логору „Силос“ у Тарчину, изазвала је жестоке реакције и осуде у Републици Српској. Овај логор је, иначе, постојао 1.334 дана и последњи је распуштени логор у БиХ.

Церић је примио породице Мустафе Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Берића Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера. У оптужници је наведено да су они у логору „Силос“ противправно држали и малтретирали најмање 500 цивила српске националности и најмање 90 Хрвата, такође цивила.

Они су оптужени за нечовечно поступање, мучење, намерно наношење снажних телесних и душевних болова, одузимање заточеницима права на правично суђење и приморавање на принудни рад.

Шеф Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац је нашем листу рекао да Церић наставља да загађује односе у БиХ. Он је оценио да би Церић, као верски поглавар, требало да позове надлежне органе у БиХ да све оптужене за ратне злочине процесуирају на јединствен начин.

Посланик Партије демократског прогреса у Народној скупштини Републике Српске Бранислав Бореновић је „Политици“ изјавио: „Церић својим понашањем и изјавама призива нове сукобе у БиХ и компликује ситуацију у овој држави. Такво понашање је апсолутно непримерено за једног верског вођу, јер се више бави политиком него вером“.

Шеф Клуба посланика Савеза независних социјалдемократа (СНСД) у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Драго Калабић је, према извештају електронских медија, оценио да „Церић само продубљује ионако дубоке поделе између Бошњака, Срба и Хрвата“. Калабић је казао да Церић вуче потезе које БиХ чине немогућом државом.

На Церићев пријем реаговао је и Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић. Он је, према извештају електронских медија у РС, оценио да је овим чином поглавар Исламске заједнице у БиХ „поручио каква би се у БиХ изградила једноверска диктаторска држава ако би се удовољило захтевима сарајевског политичког круга“.

Посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини БиХ Александра Пандуревић је поступак реису-л-улеме Мустафе ефендије Церића оценила као „шамар српским жртвама“ и удар на Дејтонски мировни споразум. Она је указала и на чињеницу да је Церић примио породице оптужених за ратне злочине у „Силосу“ на дан када је затворен овај логор.

„И овај гест је још једна потврда да бошњачки политичари и Исламска верска заједница никада неће признати злочине над српским народом. Тиме се само продубљује јаз између три народа и наставља вођење антидејтонске политике. Бошњачки политичари и верски лидери морали би, коначно, да схвате да без истине нема праштања, а без праштања нема суживота“, рекла је „Политици“ Александра Пандуревић.

Њена мајка Радојка била је заточена у „Силосу“ од 27. маја 1992. до 26. јануара 1996. године. Каквим је тортурама била изложена говори и податак да је крајем августа 1992. године тражила од управника логора Бећира Хујића папир да напише захтев да је стрељају, али је он њену молбу одбио.