ASOŠIJETED PRES, Njujork

Sarajevo – Bosna i Hercegovina je danas, 20 godina od početka rata, „monstruozna birokratska tvorevina” u kojoj pripadnici tri naroda žele isto što su želeli 1992. godine, ocenjuje američka novinska agencija AP.

„Bosna ima tročlano rotirajuće predsedništvo, svaka mini-država ima svog predsednika – što je ukupno pet predsednika, 13 premijera, više od 139 ministara, više od 760 poslanika i 148 opština. To je disfunkcionalni sistem koji mora da se pojednostavi ako Bosna želi da ostvari cilj pridruživanja Evropskoj uniji. Brisel insistira da Bosna bude više centralizovana, a to se kosi sa željom Srba da zadrže svoju autonomiju. Hrvati sa svoje strane insistiraju na svojoj mini-državi, umesto da je dele sa Bošnjacima, a Bošnjaci žele jedinstvenu državu. U stvari, svi žele ono što su želeli 1992. godine. Tako da Bosna danas nije u ratu, ali izvesno nije ni u miru”, navodi AP.

Etničko nepoverenje ili ekonomske razlike između entiteta čine da grupe u Bosni ostanu odvojene. Deca u školama uče tri različite verzije istorije, a svoj zajednički jezik nazivaju trima različitim imenima – srpski, bošnjački i hrvatski – i odrastaju izolovano jedni od drugih u monoetničkim enklavama.

Strani investitori – jedina nada za ekonomiju zemlje – izbegavaju Bosnu zbog njene političke nestabilnosti i ogromnog birokratskog sistema, ukazuje AP.

LE MONDE, Pariz

Sarajevo, crvena linija

Pariz – Kako prigrliti složenost prošlosti i sadašnjosti grada između istoka i zapada, podjednako bleštavog i sjajećeg i tamnog i grubog? Četiri veka otomanske vlasti, nekoliko decenija habzburške monarhije pre jugoslovenske sudbine, prvo kraljevske, potom Tita.

Nade u „socijalizam ljudskog lika“ naglo su se srušile 1991, a 6. aprila 1992. počela je najduža opsada savremene istorije: 1.395 dana.

Napad orkestriran iz Beograda i Zagreba sručio se na malu zajednicu i njene civile, memoriju ratova i religija. Ukoliko je to nekome neprijatno, tu su činjenice: opsada Sarajeva koja je koštala 11.541 mahom civilni život ne sme da bude zaboravljena. Koliko života i uništenih porodica? Ponižavanje i nasilje svih vrsta, tortura, ubistva, „urbicid“, „momorocid“ i genocid. Reči se bore da reprodukuju magnitude počinjenih zločina i patnji.

Kako da se ne setimo bespomoćnosti i rezignacije „međunarodne zajednice“: kršenje primirja, ignorisanje rezolucija, razni mirovni planovi osuđeni na neuspeh, da ne pominjemo apsurdnu misiju Unprofora zaduženog za mir dok se rat rasplamsavao. Zapadni političari nisu odrasli tokom tog rata: slepi na maskarade despota i ratnih huškača, nemi pred hororom, silovanjima, deportacijama i uništavanju nesrpskog stanovništva, gluvi da pozovu pomoć. Kakva sramota.

Sarajevo... „grad koji se u isto vreme okreće, umire i ponovo rađa“ (Ivo Andrić). To je istina i danas.

THE INDEPENDENT, London

Izbeglice i danas prioritet

London – Više od 330.000 osoba koje su bile primorane da napuste svoje domove tokom rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje se vode kao izbeglice ili raseljeni, 20 godina posle početka jedne od najkrvavijih epizoda ratovanja, opsade Sarajeva.

Tokom konflikta 1991–1995, koji je vodio raspadu Jugoslavije, oko 200.000 osoba je ubijeno, a procenjuje se da je broj onih koji su ostali bez ognjišta 2,7 miliona – najveći broj u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Oni koji se nisu vratili svojim nekadašnjim kućama sada su prioritet Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, koja je pokrenula projekt namenjen za 74.000 najugroženijih. Na konferenciji u Ženevi ove nedelje, zvaničnica UNHCR-a definiše problem kao „jedan od pet prioriteta zaštite izbeglica širom sveta”.

Većini onih koji su pobegli omogućeno je da se vrate ili nasele lokalno, ali dok glavni grad Bosne obeležava 20. godišnjicu opsade, mnogima tamo i dalje nedostaju odgovarajući smeštaj, uredna primanja, zdravstvena zaštita i obrazovanje.

Skot Pol iz ureda UNHCR-a u Bosni kaže da 8.500 osoba – mahom starijih, samohranih majki ili invalida – i dalje živi u nekom od 150 „kolektivnih centara” ili u smeštaju ispod osnovnih standarda života.

GLAS SRPSKE, Banjaluka

Dan kada je počeo progon i etničko čišćenje Srba

Banjaluka – Početak rata u Sarajevu 6. aprila 1992. bio je početak progona i etničkog čišćenja Srba iz Sarajeva, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi od Drugog svetskog rata, slažu se političari i istaknuti srpski intelektualci.

Oni podsećaju da je do tog datuma u Sarajevu živelo oko 160.000 Srba, a da ih danas nema ni 10.000, uglavnom starih.

Bivši predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić izabrana je uz Nikolu Koljevića za srpskog člana Predsedništva Socijalističke Republike BiH na prvim demokratskim izborima 1990.

Ona kaže da su 8. aprila, dva dana posle sednice Skupštine, profesor Koljević i ona dali ostavke u Predsedništvu SRBiH, čime je ono ostalo bez predstavnika srpskog naroda.

„Rušenje Ustava za mene je značilo početak rata. Srbi ga nisu želeli. Oni nisu želeli da razaraju Jugoslaviju. Nisu imali nikakvog interesa za rat, ali je očigledno da su muslimani imali.“

Književnik Rajko Petrov Nogo kaže: „Doći će naraštaji sa senzibilitetom koji će morati da pričaju o onome šta se sve tu zbilo, jer nema zločina koji se može sakriti. To da Srbi nisu imali šanse da izbegnu rat već je opšte mesto, o tome sve više govore i stranci. Rat se mogao izbeći, ali oni sa strane koji su ga programirali, uz balkanske strasti, to su operacionalizovali udruženim snagama.“

„Dakle i dalje etničko čišćenje koje su oni sproveli nije etničko čišćenje, nego je to samo ono što smo mi sproveli. Sarajevo je od drugog po veličini gradu u Jugoslaviji, kad je reč o broju Srba, postalo grad u kome ima više Kineza i mudžahedina.“

Privrednik, publicista i bivši politički funkcioner Rajko Dukić:

„Srbi su u Sarajevu 1991. precrtani kao konstitutivni narod a istorija će pokazati, kao i za ono što se sada dešava u severnoj Africi, ko je pokrenuo te ratove.“

SUEDDEUTCHE ZEITUNG, Minhen

Evropa živi ili umire u Sarajevu

Minhen – „Dvadeset godina posle početka rata, opsada Sarajeva i etnička čišćenja koja su dostigla svoj vrhunac u srebreničkom masakru, nisu više predmet interesovanja međunarodne zajednice. SAD su se još od 11. septembra 2001. okrenule svojim problemima, a evropski političari su propustili priliku da daju jasnu evropsku perspektivu toj zemlji zapadnog Balkana.

U uslovima i pod utiskom svetske finansijske krize, evropske perspektive BiH nisu predmet čak ni principijelnih razgovora: većina evropskih političara, čini se, izbegava da učestvuje u debatama o evropskoj budućnosti države koja ima stopu nezaposlenosti od preko 40 odsto.

Angažman u korist BiH ne bi im doneo naklonost birača, a nije im ni strateški primamljiv. Pitanje evropske budućnosti Bosne i Hercegovine ostaje prepušteno briselskoj administraciji koja u duhu birokratske tradicije zahteva sklapanje čitavog niza međuetničkih dogovora u BiH, ali ne podstiče njihovu realizaciju.

DNEVNI AVAZ, Sarajevo

Ko je počeo rat?

Sarajevo – Krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je samo svoj pojavni oblik

Bosna i Hercegovina ovih dana obeležava početak najbrutalnije agresije na svoju teritoriju, državnost, narode i građane od svog postanka pre više od jednog milenijuma. Ovu zemlju harali su mnogi osvajači, okupatori i napadači. No, nijednom od njih, kao što je to slučaj sa srbijanskim agresorom iz 1992, nije bio cilj da u celosti uništi njeno biće, zatre i sravni sa zemljom ceo jedan narod.
Naprotiv, neki su, poput Turaka ili Austrougara, doneli i deo vrednosti svojih kultura i civilizacija na ove prostore obogaćujući ih na taj način. Ali, zlo koje je počelo 6. aprila 1992. godine ne da se meriti ni sa jednim zločinom u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Tim pre što krvavi pir nad ovom zemljom još nije stao. Promenio je svoj pojavni oblik, ali to zlo još grmi nad njenom budućnošću gušeći njene ljude i njihov život kao da stišće žilu kucavicu. Svaki je dan borba za preživljavanje, a svaka nova noć krije opasnost od podvala i podmetanja iz istog legla agresije koje je zapucalo prije dve decenije.
I danas se, kao i pre 20 godina, pokušava zamagliti istina o tome odakle se i prema kome puca, u koga su uperene cevi, i danas verbalna artiljerija. Kome se razvlači pamet? Ta propaganda za falsifikovanje istorijskih fakata, negiranje agresije i genocida nije ni bezazlena niti je treba potceniti.
Obeležavanje godišnjice opsade i agresije za BiH je simbolički ravno buđenju borca na prvoj liniji odbrane. Ono podseća svet i nas da postoji jasan i precizan odgovor na pitanje ko je počeo rat.

GLAS RUSIJE

Nema naznaka prevazilaženja krize

Moskva – Sergej Romanenko, naučni saradnik Centra za politička istraživanja Instituta za ekonomiju Ruske akademije nauka, „Glas Rusije” ocenio je da je posledice balkanskih ratova moguće posmatrati dvojako: iz političkog i iz ekonomskog ugla.

„I dok se na političkom planu jasno vidi želja za prevazilaženjem konflikta, na polju ekonomije bivše jugoslovenske države preživljavaju teška vremena. Što je najupečatljivije, nema nikakvih naznaka da bi se pomenuta kriza uskoro mogla prevazići. Ovo, naravno, ne pretpostavlja nove vojne sukobe, ali ostaje činjenica da će Balkan još dugo ostati u centru pažnje međunarodne zajednice”, rekao je Romanenko.

PORTAL FONDA ZA POLITIČKE PERSPEKTIVE

Amerikancima važna podrška bosanskim muslimanima

Moskva – Prema mišljenju istoričara Petra Iskenderova, koje prenosi portal „Fonda za političke perspektive”, „balkanski region samo je deo globalne ’duge nestabilnosti’ koja se prostire od regiona južne Sahare u Africi pa kroz severnu Afriku ka Bliskom istoku, Balkanu, Kavkazu, južnoj i centralnoj Aziji i delu jugoistočne Azije.

„Pronaći optimalno i dugoročno rešenje za sukobe zasnovane na tradicionalnim etničkim i religijskim modelima, a pomoću sadašnjih međunarodnih instrumenata – političkih i vojnih, nije moguće. Oni samo omogućuju velikim državama da u regionima sprovode sopstvene strategije. Američki kongresmen Tom Lantoš je 2007. izjavio da bi ’ulogu SAD u stvaranju muslimanske BiH trebalo da pozdrave ne samo lideri postojećih muslimanskih država, poput Indonezije, nego i džihadisti svih opredeljenja’”.

„A poznato je da se broj ubijenih muslimana u Avganistanu i Iraku penje i na nekoliko stotina hiljada. U najmanjoj meri, jedna Srebrenica nedeljno”, kaže Iskenderov. „Upravo stoga je podrška bosanskih muslimana, a jednako i kosovskih muslimana, Albanaca, za Amerikance od izuzetne važnosti. Kako na propagandnom planu, tako i u njihovim ukupnim odnosima sa muslimanskim svetom.”