Од нашег сталног дописника
Загреб, 12. априла – Почетком протеклог викенда Самостална демократска српска странка раскинула је коалицију с ХДЗ-ом у Градском већу Вуковара, због чега је ХДЗ изгубио већину у том телу у којем има 11 већника, 13 има СДП, СДСС три и ХСП „Анте Старчевић” двојицу. Разлог за овај распад „политичког брака” је несвакидашњи, али не и необичан за ово подручје – употреба ћириличног писма.

Локални ХДЗ, уз сарадњу „праваша”, наиме, покушао је да укине члан градског статута који српским већницима омогућава да материјале примају на српском језику и писане ћирилицом, али нису постигли потребну већину пошто су већници СДП-а напустили седницу не желећи да учествују у том обрачуну, а без већника СДСС-а нема већине за ХДЗ. Да ствар буде необичнија, управо су већници ХДЗ-а и ХСП „А. Старчевић” омогућили доношење таквог члана Статута у време када се правила коалиција са СДСС-ом, а сада су се одједном предомислили.

Сукоб око службене употребе ћирилице у Вуковару кулминирао је када су српски представници затражили да се споменута одредба градског статута најзад и спроведе, јер је до тада била мртво слово на папиру. Почетком фебруара ове године заменик градоначелника Вуковара Дејан Дракулић службено је затражио да се материјали српским већницима достављају на ћирилици, као и да се на врата његове канцеларије постави таблица исписана на оба писма, и лавина је кренула.

То је у редовима локалног ХДЗ-а и „праваша” дочекано малтене као „атак на Хрватску” и „посрбљивање Вуковара”, па су организовали потписивање петиције за расписивање референдума о овом питању на којем су прикупили око 7.000 потписа. Присталице двојезичности неугодно је изненадио поступак градоначелника Жељка Сабоа, иначе из редова СДП-а, који је такође потписао ову петицију, иако он тврди да се тиме не изјашњава него само „жели да чује размишљања својих суграђана”.

Температура око овог питање, иначе прецизно уређеног Уставним законом о правима националних мањина, наставила је да се подиже и захваљујући „правашима” шири у друге делове Хрватске, што само потврђује да је већ кренула кампања за предстојеће парламентарне изборе. Тако је у Задру подигнута лажна узбуна о „застрашујућим захтевима” Срба у Бенковцу и Обровцу за службену употребу ћирилице и српског језика те истицање српске заставе на згради Задарске жупаније.

Испоставило се, међутим, да таквих захтева још нема, већ да се ради о спровођењу Уставног закона по којем општине, градови и жупаније морају да допуне своје статуте регулисањем управо те теме из остваривања уставног права мањина (не само српске), чему се у редовима десничара очито жестоко супротстављају, па целу ову проблематику „ломе” преко ћирилице и Срба, као што су то и раније чинили.

Међутим, овај пут ипак долазе другачија времена, а да је то тако показује и одлука СДСС-а у Вуковару да због тог питања прекине локалну коалицију с ХДЗ-ом, док она на нивоу државе остаје и даље, али ће се видети докле.

„Покушајем укидања права Срба на употребу ћирилице која је гарантована градским статутом, а у чијем доношењу је лане учествовао и ХДЗ, наш дојучерашњи коалициони партнер ХДЗ заправо је сам раскинуо политичку сарадњу с нама”, каже о томе заменик градоначелника Дејан Дракулић.

Према постојећим законима, иначе, мањина на неком подручју има право на службену употребу свог језика и писма ако њених припадника има најмање једна трећина (33,5 одсто), а нешто блаже варијанте се утврђују статутима општина, градова и жупанија (тако Италијани имају то право у неким насељима где их има и 15–20 одсто, па и мање). У Вуковару је то решено градским статутом, па то право имају и Срби иако се тврди да их према попису из 2001. године на том подручју има 32 одсто, односно нешто мање од трећине.

Радоје Арсенић