Од нашег сталног дописника
Подгорица, 28. јула – Српски национални савет Црне Горе (СНС) позвао је данас црногорског председника Филипа Вујановића да нови Закон о изменама и допунама Општег закона о образовању и васпитању, који је усвојен јуче, врати Скупштини на поновно разматрање.

„СНС, као уставни гарант српског националног, језичког и културолошког идентитета, изгласавање закона не прихвата и одбацује га као антиуставан и насилнички акт наметања наставе на црногорском језику професорима, ученицима и студентима српског језичког идентитета”, наведено је у писму Вујановићу које је потписао председник савета др Момчило Вуксановић.

Изменама закона предвиђено је да се црногорски језик као службени уводи у образовне институције, при чему је опозиција напустила парламент уочи гласања о преложеним изменама.

СНС сматра да је неприхватљиво изучавање црногорског језика и књижевности као обавезног предмета за ученике и студенте који се изјасне да им је српски језик матерњи и истиче да закон не помиње српски језик који је у Црној Гори већински, јер га, према попису из 2003. године, званично 63 одсто укупног становништва прихвата као свој матерњи језик.

„Због већинске процентуалне заступљености у укупном броју становништва Црне Горе, српски језик не може имати статус мањинског језика или језика мањинског народа и мора имати макар равноправан статус са црногорским језиком”, истакнуто је у писму председнику државе. „Приморавање ученика и студената српског језичког идентитета на обавезно учење црногорског језика представља дискриминацију и гажење основних људских права, насиље над самосећањем и самоопредељењем појединца и народа.”

Председник Либералне партије Андрија Поповић поручио је данас да се у образовном систему Црне Горе мора употребљавати црногорски језик.

„Парламентарна опозиција мора да схвати да је Црна Гора независна држава у којој је се као у свим бившим југословенским земљама говори својим језиком, иако је јасно да је то углавном исти језик”, казао је Поповић новинарима.

Публициста и професор српског језика и књижевности Будо Симоновић каже за „Политику” да је увођење црногорског језика „још једна, најскараднија и по последицама најдалекосежнија, у низу будалаштина и силобатности ове власти која ево двадесет година потура и протура овом народу глупост којој се смеје цео културни свет”.

„То су смислили они који доказују да то чине тобож зарад Црне Горе, а, у ствари, из неких својих ситношићарџијских интереса и необјашњиве патолошке мржње према свему чије име почиње са словом С. Они који на све начине покушавају да затру било какве везе са Србијом и српским народом”, рекао је Симоновић.

Он додаје да власт хоће да „у својој националистичкој патологији и заслепљености докаже да Црна Гора није била главно извориште Вуковог књижевног српског језика; који би и мртвог Његоша да подуче како је био у великој заблуди; који ће ускоро почети да доказују да је и Марко Миљанов своју етичку библију написао на ’арбанашком’”.

„Ова незнавена лакрдија је умотворина оних који фаворизују латиницу у односу на ћирилицу, најсавршенији словни систем на којем нам завиди цео свет, који тај систем сада компликују и додају му два нова словна знака ваљда да би актуелни црногорски министар културе Бранислав Мићуновић могао да уз име напише и свој необични надимак и да би некако васкрснули још десетак добрано заборављених речи, које уз то и нису специфичне само за Црну Гору”, каже Симоновић.

Новица Ђурић