Од нашег дописника
Сарајево – У Федерацији Босне и Херцеговине од завршетка рата раде такозване две школе под једним кровом и има их 54. Овај јединствени и у свету незапамћени модел образовања функционише по принципу националне сегрегације деце, јер се у једном делу зграде образују хрватска деца, а у другом потпуно одвојеном, бошњачка. У школу улазе чак на два одвојена улаза, уче према наставном плану и програму своје нације, деци хрватске националности предају наставници Хрвати, а бошњачке Бошњаци.

„Феномен ’две школе под једним кровом’ и подела деце на начин одакле долазе, како се зову и којој националности припадају не служи на част земљи која има, наводно, демократско уређење и која претендује да се прикључи европској породици. Тако нешто апсолутно је несхватљиво и неприхватљиво, јер се догађа у 21 веку”, каже посланик СДП-а у парламенту ФБиХ Дамир Машић. Он директно окривљује власт, односно две политичке партије, СДА и ХДЗ БиХ које су тренутно владајуће у кантонима у којима постоје овакве школе, Средњобосански и Херцеговачко-неретвански. Наводи и један конкретан пример који потврђује да се решавање овог проблема намерно опструише и да, у том смислу, нема разлике између парламентарне већине у ФБиХ и поменутих кантона.

„Радна група која је формирана на нивоу БиХ након што је анализирала  феномен назван ’две школе под једним кровом’ сачинила је извештај и доставила га парламенту ФБиХ на разматрање још у јулу прошле године. Тај извештај нашао се на дневном реду Представничког дома тек ових дана, значи да га је неко месецима свесно држао у ладици, а ниједан проблем, па и овај, није могуће је почети решавати ако се о њему прво не разговара”, наглашава Машић. Он је уверен да је проблем сегрегације могуће решити уколико кантоналне власти, првенствено ресорна министарства која „господаре” образовањем , искажу добру вољу. Уколико се опструкција настави онда, сматра он, „треба одузети кантонима надлежност у области образовања и пренети је на ниво ентитета, или, пак, укинути Министарство образовања ФБиХ с обзиром на чињеницу да је оно постало само себи сврха, јер нема механизме да би могло да интервенише и било шта промени у случају подељених школа”.

Право на интервенцију нема ни Министарство цивилних послова БиХ, тако да решавање проблема националне поделе деце у ФБиХ и даље зависи само и искључиво од воље кантоналних властодржаца, попут Грете Куна, министарке образовања у Средњобосанском кантону, која је, према Машићевим тврдњама, „децу хрватске и бошњачке националности упоређивала са крушкама и јабукама које је немогуће мешати”.

Својевремено су и представници ОЕБС-а упозорили власти у БиХ да је проблем сегрегације недопустив и да га треба решити, јер су „школе подељене по националном основу несрећан аспект образовања, то је нешто што одсликава културне расколе у БиХ и то на најгори могући начин”.

Давор Ковачевић