Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је јуче да никада неће искључити право да РС у једном тренутку одржи референдум о статусу у заједничкој држави. Ипак, Додик је на Танјуговом округлом столу „Република Српска – референдум као изазов” рекао да се на предстојећем референдуму у том ентитету Босне и Херцеговине не изјашњава о статусу.

Политичари из Републике Српске ће, уколико грађани овог ентитета на најављеном референдуму подрже став да је функционисање Суда и Тужилаштва БиХ противно Дејтонском споразуму, најпре предложити измене и допуне Закона о суду и тужилаштву, као и укидање спорног члана који омогућава његово ретроактивно спровођење.

„Највећи проблем је одржавање самог референдума као појаве, јер смо могли да га распишемо и око ствари као што су климатске промене и опет не бисмо наишли на одобравање. Наше право на ту демократску тековину сам заступао још 2006. године и изложио се ризику да ми забране политичко деловање. Када смо се у Европи распитали око тога нико нам није оспорио да је референдум наше право, већ да наш правац није добар”, рекао је Додик.

Он је наговестио да ће ако одлука добијена на референдуму буде повољна, предлог измењеног Закона о суду и тужилаштву бити пуштен у скупштинску процедуру и све „док то не прође – неће проћи ништа”.

Упитан да прокоментарише да ли је спровођење референдума о тужилаштву увертира за евентуални референдум о статусу Републике Српске, Додик је одговорио да је та могућност увек отворена, али да је он тај који је легалиста који се залаже за поштовање Дејтонског споразума.

Он је рекао да би БиХ, која је данас подељена држава, могла да буде функционална на основу Дејтонског споразума уколико би постојала воља да се он спроведе.

„Нисмо ми против БиХ и њеног међународног политичког капацитета и територијалног интегритета, али смо за то да се поштује унутрашње уређење које подразумева постојање РС и њених надлежности”, поручио је Додик.

Осврнувши се на поруке из ЕУ да би у БиХ требало да има саговорника на једној адреси, председник РС је подвукао да то никако не значи одузимање надлежности од РС већ координацију између два ентитета и три конститутивна народа.

„Једна адреса у БиХ значи да се успостави координација, али неће се координација већ мајоризација. Ако се мајоризација настави не могу да искључим право да се изјаснимо о статусу”, рекао је Додик.

Он је рекао да је РС дужна да Дејтонски споразум спроводи онако како је написан, а не како га неки тумаче, и да је управо високи представник тај који и у континуитету крши тај споразум одузимајући надлежности РС и дајући их БиХ, иако је она по Дејтону имала овлашћења само у сфери спољне политике.

Председник РС је подсетио да је високи представник у прошлости више од 200 пута интервенисао у политичком и правном систему БиХ, а да је од српског ентитета отео чак 56 надлежности.

Додик је цитирао двојицу бивших високих представника Волфганга Петрича, који је рекао да му је мандат био да у БиХ диктатуром наметне демократију, и Педија Ешдауна, који је признао да је био плаћен да разгради Дејтонски споразум и наметне централизовану БиХ.

Самостална посланица у Скупштини Србије Весна Пешић, која је такође учествовала у Танјуговом округлом столу, рекла је да би најбољи пут да РС и БиХ реше све спорне детаље био обраћање институцијама ЕУ, утолико пре што је уверена да би Брисел прихватио „све валидне аргументе за реформу судства”.

У дискусији је учествовао и професор Факултета политичких наука Предраг Симић који је рекао је да је БиХ данас „дисфункционална конфедерација” и да је жеља Брисела да она постане централизована федерација, али да је реалност супротна и да су грађани против тога.

Д. В.