Од нашег сталног дописника

Загреб, 28. маја – Пуних девет година, од када је то прописано Уставом, Хрватска није донела закон о уређењу и делокругу рада Уреда председника РХ, већ он функционише на основу одлуке коју доноси сам председник, протеклих година Стјепан Месић, а сада Иво Јосиповић. До сада проблема с тим у вези није било, али је ових дана процурила вест да влада, односно владајући ХДЗ, припрема доношење тог закона којим би се прецизирало (а тиме ограничило председника РХ) колико и каквих саветника може да запосли у свом кабинету и уопште функционисање тог државног органа.

Зашто баш сада, после толико година – одмах се поставило питање у јавности – поготово после најновијих варница на релацији Пантовчак (седиште председника РХ) Бански двори (седиште владе), односно Јосиповићевих критичких примедби на неке потезе владе Јадранке Косор. Закључак политичких аналитичара је јединствен: на тај начин владајући ХДЗ жели да се „освети” председнику Јосиповићу, односно да му таквим законом ограничи одлучивање о уређењу и функционисању саветодавног апарата који му помаже у доношењу и остваривању одлука које има у надлежности на основу важећег Устава.

На сличан начин реаговали су на ову вест и у самом Јосиповићевом кабинету, из којег најновији „Глобус” преноси овакав закључак неименованог функционера:

„Ако влада устраје у тој одлуци, председник Јосиповић ће то схватити као акт највећег политичког непријатељства, односно као намеру владе да посредно покуша ограничити и контролисати председникова овлашћења.”

Сам Јосиповић није у јавности реаговао на овакав начин, већ је упитан од новинара одговорио да се нада да ће с премијерком разрешити тај проблем на задовољавајући начин.

Недавно је на ову „законску празнину” упозорио Уставни суд Хрватске, подсећајући да се према постојећем Уставу треба донети закон о устројству и делокругу рада председниковог уреда, али се није желео изјашњавати и опредељивати између две могућности за решавање овог осетљивог питања: да ли такву одредбу у садашњим променама Устава избрисати или инсистирати на доношењу таквог закона за којим се није указала прека потреба скоро пуне протекле деценије. У време председниковања Туђмана ником није падало ни на памет да се такав закон донесе, па то није било прописано ни тадашњим Уставом.

Председник Јосиповић о овој дилеми има јасан став: до сада се показало да такав закон није потребан, па такву одредбу треба избрисати из Устава. Тако очито не мисле у влади, јер уставне промене, о којима су се управо ових дана најзад споразумели власт и опозиција, не предвиђају њено брисање.

Није случајно што на доношењу закона којим би се ставило под владину контролу устројство и деловање председниковог уреда инсистира баш Владимир Шекс, формално потпредседник Сабора и главни ХДЗ-ов аутор и тумач Устава и закона, јер је управо он ових дана јавно замерио Јосиповићу да су његови иступи „изван оквира парламентарне демократије” и препоручио му да се „држи Устава и уставних овлашћења”.

Из ХДЗ-а Јосиповићу посебно замерају његов недавни иступ приликом службене посете БиХ, када је изрекао својеврсно извињење због хрватске политике (из времена Туђмана) која је водила подели те земље, чиме је – како тврде – „изједначио кривицу хрватске и србијанске политике за недавни рат”. Најновија међусобна варница било је Јосиповићево узимање у одбрану адвоката Анте Нобила, против којег је по „мигу” из врха ХДЗ-а Хрватска адвокатска комора покренула дисциплински поступак због његове изјаве у „Глобусу” да истражни органи настоје да сузе истрагу против његовог брањеника бившег потпредседника владе Дамира Поланчеца „како би заштитили чланове владе”.

Занимљиво је да влада и сада на известан начин контролише функционисање Уреда председника РХ, јер она одобрава финансијска средства, чијих оквира председник мора да се придржава. Јосиповић, иначе, у свом кабинету запошљава укупно 18 саветника и њихових заменика и помоћника (који су плаћени), а има и 56 чланова четири специјална савета које је основао (за привреду, за социјалну правду, за борце протеклог рата и за спољну политику), чији рад је волонтерски.

Из владе му замерају да његови саветници имају превисоке плате (као чланови владе), на шта им Јосиповић одговара да је таква ситуација затечена од претходног председника, а да су коефицијенти у међувремену нешто смањени. Шеф Јосиповићевог кабинета има плату од 20.000 куна (2.765 евра), саветници по 17.500 куна (2.420 евра), њихови заменици по 14.000 куна (1.935 евра), а помоћници по 10.000 куна, односно 1.380 евра.

Радоје Арсенић

-------------------------------------------------------------

Иво Јосиповић Д. Стојановић

Чордаш: Позитиван гест Иве Јосиповића

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 28. маја – Долазак председника Хрватске Иве Јосиповића у Републику Српску је апсолутно позитиван гест и први знак да Хрватска жели да успостави сарадњу са њом, изјавио је нашем листу потпредседник Републике Српске и функционер Хрватске демократске заједнице БиХ Давор Чордаш. Он је нагласио да треба, без искривљавања чињеница, рећи каква је била прошлост, да сви треба да кажу да им је жао невино страдалих и да се „окрену будућности”.

„Посета Иве Јосиповића требало би да буде на добробит свих, а не само Хрвата у Републици Српској и БиХ. Очекујем да ће се после његовог састанка са руководством Републике Српске отворити и многе друге важне теме, међу којима је и за нас и за Хрватску најбитнија привредна сарадња. Ми смо уосталом и географски окренути једни према другим. Зарад боље будућности свих, неопходно је да се окренемо према ономе што нас спаја и од чега сви можемо да будемо на добитку”, истакао је Чордаш.

Он је додао да има и оних којима овакви потези Иве Јосиповића не одговарају. „Реч је о људима који су на основу сталног подгрејавању сукоба у БиХ изградили своје политичке и друге позиције. Они су и те како свесни да би их улазак БиХ у мирне политичке воде потопио. Срећом по све нас, ова групација је мањина и зато сам уверен да ће, после Јосиповићеве посете Сарајеву и Бањалуци, односи између Хрватске, с једне, и БиХ и Републике Српске, с друге стране, кренути узлазном линијом”, оптимиста је потпредседник Републике Српске Давор Чордаш.

Б. Марић