Од нашег сталног дописника

Загреб, 15. априла – Другог дана службене посете БиХ председник РХ Иво Јосиповић је положио венац и одао почаст бошњачким жртвама у Ахмићима, где су припадници ХВО-а 16. априла 1993. години убили 116 муслиманских цивила, међу којима већином жене и децу. Био је то први овакав гест неког високог представника Хрватске на тлу БиХ, а Јосиповић је уз то изразио и жаљење у име хрватског народа због овог ратног злочина. Јосиповић је затим у Крижанчевом селу одао почаст и хрватским цивилним жртвама, које су убили припадници бошњачке војске.

Његове јучерашње изјаве у парламенту БиХ већ данас изазивају у Хрватској бројне и различите реакције.

„Политике које су деведесетих, било из злоћудности, незнања, ароганције или лудости, веровале да је решење за БиХ подела посејале су у БиХ, али и у својим земљама, зло семе. Дубоко жалим што је и Хрватска својом политиком у деведесетим годинама томе допринела, што је таква хрватска политика допринела страдањима људи, поделама које нас и данас муче. Дошло је ново доба у којем одлучно треба препознати погрешке пређашњих времена и храбро крочити новим путем”, рекао је том приликом Јосиповић.

Такав гест одмах је поделио хрватску јавност, али по већ од раније познатој линији – оне који не признају чињеницу да је Хрватска вођена Туђмановом политиком загазила у БиХ с намером да „узме свој део” и оне који су од почетка осуђивали тај агресивни чин и рат с муслиманима. С друге стране те линије је и данас ХДЗ, што су и овом приликом потврдили њени високи функционери.

Тако је потпредседник Сабора и ХДЗ-а Владимир Шекс, подсећајући на саборску Декларацију о домовинском рату у којој је то записано, рекао: „Хрватска није била агресор и није учествовала у међународном сукобу у БиХ него је на темељу споразума Туђман–Изетбеговић учествовала у заједничким одбрамбеним напорима. Хрватска политика никад није делила БиХ.”

Слично је реаговао и такође потпредседник ХДЗ-а Андрија Хебранг, који напомиње да „Хрватска никада није делила БиХ, већ је морала ући на њену територију да би одбранила своју територију, а БиХ се почела делити предлогом поверенства Већа Европе 1992”.

„Јосиповић је Хрватску увео у ред светских агресора, што апсолутно није истина. Ако смо били агресори у БиХ питајте се шта ће се сад бити с онима који су тренутно на суду у Хагу, а који су оптужени за ратне акције на подручју БиХ, шта ће бити с писањем историје, са сликом стварања хрватске државе у то време”, каже Хебранг.

Сасвим другачија о томе мисле у редовима опозиције, па челник СДП-а Зоран Милановић пружа пуну подршку иступу Јосиповића. „Јосиповић је храбар и одлучан, и то је одлика квалитетних лидера. Његов чин није без ризика у смислу да ће бити коментиран овако и онако, али то је требало направити.”

Милановић одмахује на страховања неких из редова ХДЗ-а да Јосиповићеве изјаве могу бити основ за подизање тужбе БиХ против Хрватске и каже: „Нема такве опасности, и то зато што је ово мисија добре воље.”

Подршку Јосиповићу одмах је пружио и жупан истарски и председник ИДС-а Иван Јаковчић, који каже: „Јосиповићево извињење потез је државника. Направио је што се требало направити!”

Ова тема, подсетимо, поделила је хрватску јавност још 1993. године, када су због неслагања с Туђмановом агресивном политиком према БиХ и намером да Хрватској припоји онај њен део у којој су Хрвати били већина (тзв. Херцег-Босна), ХДЗ напустили Месић, Манолић, Бољковац и група њихових истомишљеника и основали своју политичку странку.

Радоје Арсенић