Од нашег сталног дописника

Загреб, 15. марта – Хрватска тужба против Србије (тада СРЈ) за наводни геноцид поново је у жижи пажње јавности, јер ускоро истиче рок Хрватској да Mеђународном суду правде достави свој одговор на противтужбу Србије. У својој редовној политичкој емисији „Паралеле” синоћ је ову тему актуелизовала Хрватска телевизија угостивши министра правосуђа Ивана Шимоновића, који већ пуних десет година заступа Хрватску у том предмету.

Водитељ емисије Горан Ротим доста је инсистирао на ратној штети коју је у протеклом рату претрпeла РХ (службена хрватска процена је 32,5 милијарди евра) и могућности да то исплати Србија, али је Иво Јосиповић – упитан о томе уочи председничких избора – у изјави синоћ пренетој био децидиран:

„Не, ту штету није могуће тражити. Будимо врло јасни: ја знам да су врло велика очекивања од те тужбе, међутим, укупна ратна штета није нешто што би се могло тражити у овој тужби. Укупна ратна штета се не може утужити, јер за то нема механизма, што људи често не разумеју”.

Јосиповић, наиме, добро зна о чему говори, јер уз то што је врстан стручњак за међународно право и професор на Правном факултету у Загребу, он је уз Шимоновића учествовао у обликовању садашње форме и садржаја те тужбе после њеног првобитног изгледа који јој је дао скупо плаћени амерички адвокат Ривкин.

У наставку то је детаљније објаснио министар Шимоновић: „Када би Хрватска добила овај случај ми немамо примера по коме би се закључивало колика би могла бити материјална накнада. Морам рећи да у босанском случају, када је Србија била осуђена – додуше не за извршење геноцида већ за некажњавaње и неспречавање – суд је оценио да финансијска накнада не би била примерена у том случају. Немамо ниједан преседан, немамо из чега закључити, али у сваком случају оно што можемо рећи – она би могла бити везана искључиво уз физичке особе. Дакле, држава не може бити некакав добитник финансијских средстава већ евентуално појединци и породице страдалих”.

Одговарајући на питања водитеља Шимоновић је рекао да се „са Србијом није преговарало око повлачења тужбе”, да су се у том смислу „слали сигнали, често пута путем медија, намигивало се овамо и онамо, али садржајни разговор шта и под којим условима никад није био спроведен”.

„Моје мишљење је да ми напросто морамо инсистирати на оном што смо тражили у самој тужби и ако се то може остварити извансудским путем, што је велико питање. Мислим да засад нису испуњене претпоставке да Хрватска одустане од тужбе”, јасан је министар Шимоновић.

Радоје Арсенић