Од нашег сталног дописника

Загреб – У хрватској јавности и даље се воде полемике и ломе копља око суботњих бурних догађаја у Сплиту, где је насилно прекинута Парада поноса, при чему је више особа повређено, а полиција је поднела 161 пријаву због ремећења јавног реда и мира. Осим бројних осуда ових дивљања, има и поприличан број оних који, иако се ограђују од физичких испада, не крију симпатије према онима који су прекинули ову мирољубиву манифестацију којом геј популација тражи поштовање људских права.

Истакнути католички теолог Адалберт Ребић, у време Туђманове власти на високим државним функцијама, на пример, у најновијој „Слободној Далмацији” о том догађају каже: „Против сваког сам насиља, али сам и против геј парада. Поштујем туђе мишљење, али нека хомосексуалци и лезбијке остану то унутар своје приватности. Није нам потребан још и хомосексуализам јавности”.

Према његовој оцени, „Сплит је средина дубоко укорењена у традиционалној, хришћанској култури, за коју се знало да ће реаговати на овакве недоличне параде супротне хришћанском науку”. „Жао ми је људи који су страдали, али ми је жао и оних који су камен бацили. Учесници геј параде добили су што су тражили. Бацање камена је израз некултуре, али израз некултуре је и хомосексуализам”.

Слично резонује и сплитски градоначелник Жељко Керум, који каже да је Сплит конзервативан град и да се онакав сценарио на Риви могао очекивати.

„Ипак, гледајући све скупа, ништа се трагично није догодило, а за то је заслужна и полиција”, каже он и додаје: „Чињеница је да живимо у једној од најкатоличкијих држава у Европи и за овакав догађај је било прерано”.

Он је такође уверен да ови немили догађаји неће нашкодити угледу Сплита уочи наступајуће туристичке сезоне, иако су снимци обрачуна са учесницима геј параде обишли цели свет.

Сасвим другачији тонови чули су се о овоме јуче у Карловцу, на седници Саветодавног већа пројекта подршке правосудном сектору. Амбасадорка Холандије у Републици Хрватској Стела Ронер Грубачић није пропустила да са овим догађајем оснажи холандско залагање за строги мониторинг Хрватске до њеног коначног пријема у ЕУ, што је баш у Бриселу предложено за 1. јул 2013. године.

„Разочарани смо да је геј парада у Сплиту измакнула контроли, јер треба имати на уму да се ту ради о људима који траже једнака права у демократском друштву, а чињеница да се поштују људска права део је Поглавља 23 о којем смо редовно разговарали у оквиру преговора”, рекла је она, напомињући да „не би смело бити дискриминације на основу пола и расе”.

Амбасадорка је додала да је то „једна од ствари која је важна и коју посматрамо”, као и „да је став холандске владе да ће у сваком случају тражити мониторинг после завршетка преговора, током фазе ратификације и све до тренутка уласка Хрватске у ЕУ”. „Мислим да догађај, као онај у Сплиту у суботу, показује да је мониторинг нужан како бисмо ми били сигурни да су реформе, које је хрватска влада започела и којих смо свесни, неповратне и одрживе”.