Budva – Masovna grobnica koju su nedavno otkrili slovenački istražitelji u jami bivšeg rudnika „Barbara” kod Laškog, nije iznenadila Crnogorce. Još od 2004. nevladina organizacija „Otkrićemo istinu”, čije je sedište u Budvi, zajedno sa Slovencima radi na otkrivanju masovnih grobnica.

– Slovenci su do sada otkrili više od 400 masovnih grobnica iz „krvavog proleća” 1945. kada je na području bivše jugoslovenske republike streljano, bez dokazivanja krivice i suđenja, više desetina hiljada ljudi sa svih prostora ondašnje Jugoslavije, kaže za „Politiku” Dušan Niklanović, predsednik Udruženja „Otkrićemo istinu”.

Iz Republike Slovenije učinili su mnogo da se pronađu grobovi stradalnika koji su likvidirani posle završetka Drugog svetskog rata i koji su bili krivi samo zato što su bili antikomunisti. I da se dostojno obeleže. Po nacionalnosti stradali su bili Srbi, Crnogorci, Hrvati, Slovenci...

– Među stradalima u jami „Barbara” bilo je, kako su kazali slovenački istražitelji, najviše Slovenaca. No, rečeno je da su u toj jami ubijeni Srbi i Crnogorci i mi ćemo uskoro krenuti u Sloveniju, gde ćemo sa našim prijateljima pokušati da dođemo do podataka, koliko ljudi iz Crne Gore je tu stradalo. I da bar njihova imena saznamo, kaže dr Čedo Vukmanović iz pomenute organizacije.

Udruženje „Otkrićemo istinu”, je u Kamničkoj Bistrici organizovalo, zajedno s Mitropolijom crnogorsko-primorskom, juna 2005. veliki parastos streljanim Crnogorcima i Srbima. To je prvi put nakon 60 godina da se pomenu žrtve na mestu gde je streljan deo „crnogorske kolone” koju je činilo blizu 20.000 ljudi.

Dušan Niklanović je preživeo pakao Slovenije, a u Kamničkoj Bistrici streljana su mu dva brata. Ove godine iz štampe će izaći obimna publikacija o krvavom proleću 1945. sa imenima stradalnika iz Crne Gore, dela Hercegovine i Sandžaka.

Dr Čedo Vukmanović, čiji je otac sveštenik Luka, rođeni brat revolucionara Svetozara Vukmanovića Tempa, ubijen u Kamničkoj Bistrici, naglašava da će spisak stradalnika biti duži nego što se do sada mislilo.

– Tog proleća, širom cele Slovenije našli su se antikomunisti, delovi četničkih formacija, ali i mnogo civila, ustaša, domobrana, belogardejca, koji su imali nameru da napuste Jugoslaviju. Zbeg iz Crne Gore je nastojao da se poveže sa saveznicima, Englezima, ali je usledila gruba obmana: predati su partizanima. Prvo je bila određena abolicija za sve koji su se našli tu u maju 1945. koju je dao Tito, a onda je posle samo tri dana partijski vrh odlučio da se izvrše masovna streljanja. Takvu odluku doneli su u Ljubljani Tito, Kardelj, Ranković i Đilas.

Egzekutori su tog proleća 1945. bile partizanske jedinice. Pravilo je bilo da Crnogorci ubijaju Crnogorce, Slovenci, Slovence, Hrvati Hrvate... Tako je crnogorska izbeglička kolona koja se raštrkala po celoj Sloveniji nakon dolaska na Zidani most, stradala od vojnika Treće divizije. Masakr u Hudovoj jami rudnika „Barbara” izvršili su slovenački partizani jer je među umorenima bilo gro Slovenaca.