Будва – Масовна гробница коју су недавно открили словеначки истражитељи у јами бившег рудника „Барбара” код Лашког, није изненадила Црногорце. Још од 2004. невладина организација „Открићемо истину”, чије је седиште у Будви, заједно са Словенцима ради на откривању масовних гробница.

– Словенци су до сада открили више од 400 масовних гробница из „крвавог пролећа” 1945. када је на подручју бивше југословенске републике стрељано, без доказивања кривице и суђења, више десетина хиљада људи са свих простора ондашње Југославије, каже за „Политику” Душан Никлановић, председник Удружења „Открићемо истину”.

Из Републике Словеније учинили су много да се пронађу гробови страдалника који су ликвидирани после завршетка Другог светског рата и који су били криви само зато што су били антикомунисти. И да се достојно обележе. По националности страдали су били Срби, Црногорци, Хрвати, Словенци...

– Међу страдалима у јами „Барбара” било је, како су казали словеначки истражитељи, највише Словенаца. Но, речено је да су у тој јами убијени Срби и Црногорци и ми ћемо ускоро кренути у Словенију, где ћемо са нашим пријатељима покушати да дођемо до података, колико људи из Црне Горе је ту страдало. И да бар њихова имена сазнамо, каже др Чедо Вукмановић из поменуте организације.

Удружење „Открићемо истину”, је у Камничкој Бистрици организовало, заједно с Митрополијом црногорско-приморском, јуна 2005. велики парастос стрељаним Црногорцима и Србима. То је први пут након 60 година да се помену жртве на месту где је стрељан део „црногорске колоне” коју је чинило близу 20.000 људи.

Душан Никлановић је преживео пакао Словеније, а у Камничкој Бистрици стрељана су му два брата. Ове године из штампе ће изаћи обимна публикација о крвавом пролећу 1945. са именима страдалника из Црне Горе, дела Херцеговине и Санџака.

Др Чедо Вукмановић, чији је отац свештеник Лука, рођени брат револуционара Светозара Вукмановића Темпа, убијен у Камничкој Бистрици, наглашава да ће списак страдалника бити дужи него што се до сада мислило.

– Тог пролећа, широм целе Словеније нашли су се антикомунисти, делови четничких формација, али и много цивила, усташа, домобрана, белогардејца, који су имали намеру да напусте Југославију. Збег из Црне Горе је настојао да се повеже са савезницима, Енглезима, али је уследила груба обмана: предати су партизанима. Прво је била одређена аболиција за све који су се нашли ту у мају 1945. коју је дао Тито, а онда је после само три дана партијски врх одлучио да се изврше масовна стрељања. Такву одлуку донели су у Љубљани Тито, Кардељ, Ранковић и Ђилас.

Егзекутори су тог пролећа 1945. биле партизанске јединице. Правило је било да Црногорци убијају Црногорце, Словенци, Словенце, Хрвати Хрвате... Тако је црногорска избегличка колона која се раштркала по целој Словенији након доласка на Зидани мост, страдала од војника Треће дивизије. Масакр у Худовој јами рудника „Барбара” извршили су словеначки партизани јер је међу уморенима било гро Словенаца.