Од нашег сталног дописника

Загреб, 24. августа – Тресла се гора, а родио се – ребаланс државног буџета који ни приближно не покрива његов садашњи дефицит, а камоли онај који ће износити до краја године.
Тако би најкраће могао да се опише епилог настојања хрватске владе да покрије велике „рупе” у државној благајни, који сви осим владајуће коалиције већ називају „козметички”.
Како је и сама премијерка Јадранка Косор потврдила, најновијим мерама владе омогућава се смањење државног буџета за 1,5 милијарду куна (нешто више од 200 милиона евра), али његова дубиоза тренутно износи 8,5 милијарди куна, а до краја године ће према тврдњи економиста (Љубо Јурчић из СДП) достићи и пуних 15 милијарди.
Другачије и није могло када под притиском јавности – а многи су уверени и предстојећих парламентарних избора – влада није ни дирнула у плате, пензије, ПДВ, а не уводи нове порезе осим измена неких трошарина. Оно што је до сада познато (детаљи ребаланса још нису саопштени, а после данашњег усвајања на седници владе креће у саборску расправу) јесте то да ће се повећати трошарине за цигарете (највероватније за једну куну) и бензин, али не и за дизел, што је Косорова објаснила тиме да то не буде разлог да се поново повећају неке друге цене.
Зашто се влада одлучила за овако „мекан” ребаланс којим се не доноси ниједна оштрија рестрикциона мера, премијерка је на седници владе рекла:
– Овакав буџет смо донели на темељу чињеница да је туристичка сезона 2010. године била добра и да је влада својом одлуком да министарства морају штедети на свему скупила 1,5 милијарду куна.
Другим речима, рачуна се на приход од туризма (процењује се на шест-седам милијарди евра), што ће свакако омогућити да се у наредних неколико месеци попуне неке „рупе” у буџету, али то је очито кратког даха и само одлаже главни проблем.
Оваквим ребалансом расходи државе повећавају се за 898 милиона куна (око 124 милиона евра), а дефицит буџета ће – како процењују у влади и потврдила је премијерка – износити 14,05 милијарди куна.
Премијерка Косор такође је тврдила да се влада одлучила за овакав ребаланс да не би у питање дошао стандард грађана, односно његов даљњи пад. Међутим, није одговорила на који ће се начин те велике дубиозе попуњавати, па остаје „природан закључак” да ће Хрватска наставити са интензивним задуживањем у иностранству, које је већ достигло 45 милијарди евра. Тако се испуњава прошлогодишња црна прогноза гувернера Хрватске народне банке Жељка Рохатинског да ће задуживање Хрватске у иностранству до краја ове године достићи сто одсто БДП-а.
Док премијерка позива критичаре оваквог ребаланса буџета да предложе конкретно где и коме треба „кресати” издатке, у редовима опозиционих странака и међу бројним економистима овакав предлог владе изазива велику забринутост и незадовољство.
Тако бивши министар привреде и предузетник Ненад Поргес каже: „С празним новчаником не може се платити рунда за све. Крајње је време да неко нашем народу окрене огледало и каже: то смо ми. Губитак избора био би мала цена за то”. Бивши СДП-ов кандидат за премијера економиста Љубо Јурчић упозорава да „пошто држава не може банкротирати, јер је то политичка а не економска тековина, банкротираће грађани и животни стандард ће им пасти за 20 одсто”. То, напомиње он, овој држави више није битно, јер „битно је да се остане на власти”.
Иако су у синдикатима задовољни што се владиним ребалансом није дирало у плате и пензије, јасно им је да се новац за буџет негде треба намакнути и оптужују владу што је одбацила њихове предлоге. А они су уверени да се то може и мора урадити опорезивањем пословних банака (о чему је влада одгодила озбиљнију расправу за негде иза Нове године) и екстрапрофита. Тиме се, упозоравају у синдикатима, влада приклонила крупном капиталу, а не свету рада који чине најшири слојеви њених грађана.
„Време је да се влада најзад одлучи на чијој је страни –капитала или радника – те да се напокон покаже ко стоји иза ХДЗ-а и ко контролише државу”, истиче синдикални челник Вилим Рибић.
Р. Арсенић