Од нашег дописника
Никшић – Највећи православни храм посвећен св. Василију Острошком чудотворцу саграђен је у Никшићу на Петровој главици 1899. године а освећење је обављено 15. августа 1900. Након великих битака Црногораца и Херцеговаца са Турцима од 1875. до 1880. године, књаз Никола II Петровић одлучио је да сагради храм на Петровој главици и посвети га св. Василију „у знак вечне благородности што је за време тешких дана бранио овај мученички народ”.

И након 110 година велелепно здање дужине 33, ширине 23 и висине 34 метра један је од највећих храмова посвећен светом Василију. Дело је руског архитекте Михаила Михаиловича Преображенског. Уз помоћ синода Руске православне цркве и цара Николаја Другог Романова 1895. почела је градња храма. Пет година касније средином августа 1900. митрополит црногорски Митрофан Бан Сава Косановић са свештенством црногорским и херцеговачким освештао је храм а тој свечаности је присуствовало више од 10.000 људи. Кнез Петар Карађорђевић са синовима Александром и Ђорђем и дипломате из Италије, Грчке и Русије, били су гости књаза Николе.

На звонику храма пет звона су поклон кнеза Петра Карађорђевића и његове породице. Највеће од њих је високо 1,15 а пречника 1,22 метра, тежине 200 кг. Све до лане на храму је радио часовник који је 1929. године поклонио часовничар из Земуна Павле Пантелић.

– Наредна година ће протећи не само у знаку јубилеја поводом 110 година од његовог освећења него и завршетка његове обнове која је почела пре неколике године – казао је за „Политику” Слободан Јокић јереј и старешинина овог храма. Електрификација звона, замена часовника, парно грејање, замена тепиха, изградња стасидије у дуборезу (сталка) спољно осветљење, уређење полијелеја (лустера). Поплочавања простора око храма, израда монографије о храму и Никшићу... до средине августа или септембра месеца, сви послови треба да се заврше. У време великих црквених празника храм прими више хиљада верника из Никшића и других места, каже наш саговорник .

Грађани Никшића се често питају зашто надлежни у Црној Гори нису испоштовали вољу господара Црне Горе Николе Другог Петровића, у чијем је тестаменту забележена жеља да му кости почивају недалеко од два највећа јунака из Црне Горе и Херцеговине. Његове кости из Италије пренете су на Цетиње код цркве на Чипуру а не у Никшић на Петрову главицу иако је у храму крипта која ни до данас није отворена а налази се поред пјевнице чекајући да у њој почину господареве кости. Са јужне стране храма сахрањен је Новак Рамов Јововић 1834–1910, а са северне стране Стојан Ковачевић велики јунак Херцеговачки 1820–1911. године. Највећи јунаци тог времена још чекају господара Црне Горе Николу Петровића.

Раде Вукићевић

------------------------------------------------------

Казивање краља Николе

– У знак дубоке побожности што је усађено у срцу мом и мога народа према овом божјем угоднику св. Василију Острошком подижем ову задужбину баш у Оногошту, некадашњој епархији Његовој. Јер, усред раскомаданог народа, свемогући Бог објави светитеља који поче окупљати пред својим ћивотом Србе без разлике, вјере, из све Босне и Херцеговине, Шумадије, Старе Србије, Зете и свега приморја гдје су се са Црногорцима заједно Богу молили и св. ћивот целивали, гдје су се удаљена и разједињена браћа између себе познавала и тако обнављала душевно народно јединство – казао је краљ Никола.