Регион

Катастрофа на Хаитију застрашила Црну Гору

Током прошле године, апарати Сеизмолошког завода у Подгорици регистровали 203 земљотреса

Будва: још је у свежем сећању катастрофални земљотрес из априла 1979.

Од нашег дописника
Будва – Тлo на подручју Црне Горе стално подрхтава. Током године која је остала за нама апарати Сеизмолошког завода у Подгорици регистровали су 203 земљотреса. Више је тресло дању него ноћу: између 6 и 18 часова забележено је 116 померања тла, а од 18 до 6 часова – 87.

Највише потреса догодило се у августу – 57. Тада је забележен и најјачи земљотрес са магнитудом у жаришту од 4,8 степени Рихтерове скале. Било је то 21. августа у 15 часова и 39 минута, а епицентар је био у Јадранском мору, девет километара југозападно од Улциња. Није било ни жртава ни већих штета.

Појачана сеизмичка активност забележена је лане и у рејону Скадарског језера, као и у западним деловима Црне Горе, на подручју планине Голије, Бањана, Грахова. Стручњаци Сеизмолошког завода Црне Горе истичу да је током протекле године тресло у региону, нарочито на подручју Македоније (око Тетова и Валандова), у Албанији, на јонским острвима у Грчкој, у БиХ и Хрватској.

Тло подрхтава и ове године. Прво је серија земљотреса забележена на подручју Бјелопавлићке равнице, а најјачи су осетили становници села Дреновштице, уз пут који од Даниловграда води ка Никшићу. Одмах иза тога затресло је на планини Голија, 35 километара северозападно од Никшића, а јачина потреса је у хипоцентру (на дубини од око шест километара) износила 3,3 степена Рихтерове скале.

Црна Гора, посебно њен јужни део, чини сеизмички активно подручје. Свако гибање тла ипак доноси велики страх јер се још добро памте размере катастрофалног земљотреса из априла 1979. године, када је страдала 101 особа, разорени стари градови Котор, Будва, Улцињ, Херцег Нови, порушени хотели, стамбене зграде и други објекти. Катастрофа на Хаитију, иако се ради о веома удаљеној зони, која се не може никако довести у везу са овим просторима, такође је појачала бригу.

– Већ дужи низ година у Црној Гори, Албанији и Хрватској, када је сеизмичка активност у питању, постоји затишје – каже др Бранислав Главатовић, директор Сеизмолошког завода Црне Горе. – После извесног периода, стање се мења. Када и како јако ће трести, нико не може да предвиди. На Хаитију је тако јако затресло после много, много мирних година, а познато је да је и простор Средње Америке сеизмички активан.

У поменутом заводу наглашавају да паници нема места, али да је свакако опрез нужан. Најбоља превентива је солидна градња објеката, за које статика треба да се ради тако да могу да издрже гибања тла до девет степени Меркалијеве скале. Неколико година после земљотреса на Црногорском приморју, тај пропис се поштовао, али је у јеку градње за тржиште, последњих година на то заборављено. А стално подрхтавање тла упозорава...

С. Греговић
објављено: 25/01/2010

Последњи коментари

Popovic  | 03/02/2010 12:15

Ja racunam na skeptika ;))
Ti ces nas spasit

Uroš Krstajić | 11/02/2010 16:37

Božja je volja. A Crnogorci imaju razloga da se plaše,jer ga ne vide (to jest ne idu u crkvu). Ja sam iz Ulcinja,znam dešavanja.

Иван  | 20/02/2010 21:21

Земљотреси су природна појава, дешавају се, против тога нема лека. Али има Црна Гора Косово да их спаси када буду срушени до темеља као прошли пут, можда им дотуре и цигле из срушених српских цркви да се на обострано задовољство брже опораве од земљотреса.