Регион

Националне мањине у БиХ нису уставна категорија

Означавање националних мањина у уставима као „остали” пружа прилику за разне политичке манипулације, којима се Украјинцима, Ромима, Словенцима, Италијанима... онемогућава да добију места у извршној и законодавној власти, упозорава председник Савеза националних мањина Републике Српске Стево Хаврељук

Сте­во Ха­вре­љук

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 30. јула – Националне мањине у Босни и Херцеговини нису уставна категорија и због тога смо, поготово у политичком животу, потпуно маргинализовани, казао је „Политици” председник Савеза националних мањина Републике Српске Стево Хаврељук. „БиХ је дејтонским уставом дефинисана као држава три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошњака – а за националне мањине је употребљен термин ’остали’, што је за нас увредљиво”, истакао је наш саговорник.

„Означавање националних мањина као ’остали’ пружа прилику за разне манипулације. На пример, омогућава Бошњаку да се изјасни као Босанац и да на основу тога добије место у извршној и законодавној власти, које би, иначе, припало представнику националних мањина”, објашњава Хаврељук, који је иначе Украјинац.

„Ми ћемо – када се буде мењао Устав БиХ – тражити да се одредница ’остали’ замени термином националне мањине и да се оне наброје. Идуће године, на попису, изјаснићемо се као Украјинци, Роми, Словенци... а не као ’остали’. Осим тога, тражићемо да се повећа и број делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и да у њему буду и наши представници, који би били бирани на наш предлог а не на предлог политичких партија. У прилог нашем захтеву иде и одлука Европског суда за људска права из Стразбура, који је пресудио да су уставне одредбе о избору чланова Председништва БиХ дискриминаторске, јер нам не дозвољавају да се кандидујемо за ову функцију”, наводи Хаврељук. 

„Нажалост, одлука Европског суда за људска права није спроведена због тога што странке из Федерације БиХ, првенствено бошњачке, желе радикалне уставне промене. Ми то не подржавамо и не желимо да продубимо политичке неспоразуме међу представницима три конститутивна народа”, наглашава Хаврељук.

Према његовој оцени, стање у овој области се, ипак, мало побољшало, јер у Већу народа Републике Српске постоји и Дом народа Парламента Федерације БиХ, постоје и клубови осталих. При републичкој Народној скупштини и Парламентарној скупштини БиХ формирани су савети националних мањина. „Уз то, изменама Изборног закона добили смо гарантована места за представнике националних мањина у општинским и градским скупштинама у којима националне мањине чине три одсто становништва”, казао је Хаврељук.

Говорећи о помоћи Савезу националних мањина, он је рекао да је задовољан односом града Бањалуке и њеног градоначелника Драгољуба Давидовића. „Од града смо добили просторије и град плаћа наше режијске трошкове, а финансира и рад нашег Културно-уметничког друштва ’Тарас Шевченко’. Ми тражимо да нас Република Српска системски финансира, а не само према пројектима. Надлежни треба да нам помогну да заштитимо и негујемо наше културне, верске и националне специфичности и да нам пруже већу подршку приликом запошљавања, учешћу у законодавној и извршној власти. Ми прихватамо Републику Српску као своју домовину, али се не одричемо своје прадомовине”, рекао ја наш сабеседник.

„Свесни смо да пре него што ми остваримо своја права морамо сачекати да три народа реше међусобне односе. Ми желимо да нам власти у БиХ јасно кажу да смо им потребни и да нам прецизно одреде оквир у којем можемо да остваримо своја права”, поручио је Стево Хаврељук.

Боро Марић

објављено: 31/07/2010

Последњи коментари

Stefan Ljubicic | 30/07/2010 23:34

Gospodine Stevo,Evropska zajednica ne priznaje nacionalnim manjinama prava koje vi zahtevate za manjinske narode.
Vama se priznaju sva prava kao i ostalim drzavljanima te drzave,jer ste drzavljanin te drzave.Nema te nekih posebnih prava po pripadnosti nekom manjinskom narodu.

Ditka - | 31/07/2010 01:20

U ovoj danasnoj Bosni niko, pa ni sami narodi nema glavnu rijec i svi su zakinuti, od drzavotvornih naroda pa do narodnosti. Kolo vode politicari, koji - gle, iznenadjena! - najvise misle na vlastite interese, trpajuci kako gdje i kako koliko sve u svoj privatni dzep. To sa Srbinom ili Bosnjakom nema nikakve veze, a o Romima, Talijanima ili Slovencima da i ne govorim. Misljenja sam cak da bi, a to pokazuje i praksa na terenu, najbolje bilo ukinuti kategoriju nacije ili je staviti po strani, a u prvi plan staviti gradjanina. Pa nek pobjedi tko je zasluzio i tko ima bolje kvalifikacije, a ne po onoj narodnoj "I po babi i po stricevima".