Нафта у БиХ, ипак, стварност

Од нашег дописника
Сарајево, 27. августа–Одмах, након што су недавно у Бањалуци представници руске компаније „Зарубежњефт” и Нафтне индустрије Србије потписали меморандум о сарадњи на истраживању налазишта нафте у Републици Српској, у Сарајеву је „пласирана” прича да је „то само добар изборни маркетинг премијера РС Милорада Додика”. Слично размишља и професор Рударско-геолошко-грађевинског факултета у Тузли Абдулах Башић, иако у разговору за наш лист истиче да „свака прича о истраживању нафте у БиХ, па и ова из Бањалуке, заслужује озбиљнији однос и много већу пажњу власти.

„У принципу то јесте Додиков предизборни трик, али он има и елементе вероватноће.Поставља се, међутим, питање исплативости једностраног истраживања, с обзиром на чињеницу да је већина лежишта подељена међуентитетском линијом и немогуће их је вертикално делити, јер се ради о течној маси која цури и на једну и на другу страну– објашњава Башић и упозорава да таква ситуација на терену имплицира проблеме.

Он сматра да се компликације могу избећи једино на начин да се пројекат истраживања реализује заједно са Федерацијом БиХ, што би било и знатно јефтиније, јер у том случају не би с једне стране испитивали једни, а са друге други, већ би се, како каже, „све могло завршити само једном бушотином”. Друга страна није, нажалост, бар засад, заинтересована да истражује подручја за која се претпоставља да су нафтоносна, збогчега су и разговори представника руске компаније са федералним премијером Мустафом Мујезиновићем о могућностима, евентуалног, заједничког истраживања завршили само на нивоу обећања.Због те чињенице жаљење је исказао и премијер Милорад Додик.

Професор Башић, без обзира на све околности, укључујући и тренутну незаинтересованост ФБиХ, као и спремност српске нафтне индустрије која већ има припремљен и програм истраживања у РС, сматра да се нико неће бавити нафтом пре него што се у БиХ, након октобарских избора, не искристалишу реални односи за наредне четири године.Уосталом, додаје он, „многе стране компаније повукле су се, јер и оне чекају развој постизборне ситуације у нашој земљи”.

Наш саговорник истиче да тузлански Рударско-геолошко-грађевински факултет, који располаже најмодернијом опремом за истраживање налазишта „црног злата”, сарађује са Нафтном индустријом Србије и да су, такође, вођени разговори о сарадњи на актуелном пројекту у „смислу пружања стручне помоћи”.

Једна америчка фирма је, заједно са домаћим експертима, пре више од две деценије истраживала перспективна лежишта нафте у БиХ и утврдила је, што нам је у разговору потврдио и професор Башић, да је „БиХ, заједно са јужном Црном Гором и северном Албанијом, најперспективнија нафтно-гасна провинција од Урала до Северног мора”.

„Неке америчке и енглеске компаније су и сад заинтересоване за истраживања, чак су дале и понуду, јер према њиховим проценама само на подручју Тузланског кантона могуће је за 30 година извући нафте у вредности која знатно превазилази 80 милијарди долара”, каже Башић. „Знатна налазишта”, додаје он, „налазе се на подручју око Орашја и Пелагићева, где, практично, пут дели велико лежиште, затим у рејону Лопара, Прибоја и Теочака, те у подножју Мајевице према Тузли.”

Наш саговорник на крају још једном истиче значај заједничког истраживања налазишта нафте „која нису локално подељена”, сугеришући да „онај ко има концесију Републике Српске неће моћи ништа урадити аконема сагласност и одобрење и ФБиХ”.

Душанка Станишић