Од нашег дописника

Сарајево – Мирном шетњом, а потом и прислуживањем свећа и полагањем белих ружа на почетку некадашње Добровољачке улице у Сарајеву јуче је обележено 19 година од још увек непроцесуираног злочина који су над припадницима ЈНА 3. маја ратне '92. године починиле војне и паравојне формације тадашње РБиХ.

Почаст страдалима који су се ненаоружни и по договору повлачили из Сарајева одало је око 150 људи међу којима и чланови породица жртава, и представници свих нивоа власти РС.

Јучерашњи догађај који је изазвао велику медијску пажњу и који су обезбеђивале јаке полицијске снаге протекао је без икаквих инцидената.Полиција Сарајевског кантона није дозволила трочланој српској делегацији, упркос раније постигнутом договору, да дође до самог места злочина, правдајући то безбедносним разлозима.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић оценио је да је мучки напад на колону ЈНА био „неспорни ратни злочин” и „пуцањ у мир у БиХ”, и  да нико добронамеран „данашње окупљање” на месту догађаја не би смео да схвати као „било какву провокацију”.

„То је тада био тежак пуцањ у мир у БиХ, јер се у то време још нису биле развиле оружане борбе широм БиХ.То је била прилика да се манифестује заједничко поверење, које је, нажалост, на примеру изигравања договора за излазак колоне ЈНА изгубљено у Сарајеву”, рекао је Ђокић.

Он је изразио уверење да ће правосудне институције у БиХ коначно процесуирати и примерено казнити све оне који су учествовали у припреми и чињењу злочина над припадницима ЈНА у бившој Добровољачкој која данас носи име Хамдије Крешевљаковића.

„Сарајево је место где је рат почео, захваљујући политикама тадашњег муслиманског руководства”, изјавио је руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица РС Сташа Кошарац.„Нажалост, нисмо ни данас успели да уђемо у Добровољачку онако како је договорено, и то је пораз Сарајева”, нагласио је он.

Кошарац процењује да у Сарајеву још увек „доминирају снаге” које нису спремне да прихвате „одговорност за све оно што се дешавало у Сарајеву и целој БиХ”.

„У Добровољачкој улици није нестао само мој син, него и сви моји нерођени унуци”, изјавила је Богдана Томовић, мајка осамнаестогодишњег Здравка који је свирепо убијен у колони ЈНА.„Док сам жива питаћу се зашто су те проклете муслиманске паравојне јединице убиле мог сина, па га сакриле да га ни мртвог више никада нисам могла видети”.

„Зашто”, пита се и Гордана, сестра Обрада Гвозденовића, који је такође мучки убијен у нападу муслиманских паравојних хорди на припаднике ЈНА.

 „Зашто цели свет ћути на овај злочин? Зашто ћути и високи представник Валентин Инцко. Зашто он лично данас није дошао овђе да искаже своје поштовање према невиним жртвама”,запитала се Гордана која не може да се помири са чињеницом да је њен брат „убијен без икаквог разлога”.

У злочину у Добровољачкој убијена су 42 војника тадашње ЈНА, рањена су 73, а заробљено њих 215.