Од нашег сталног дописника

Загреб – Адвокати хрватских генерала Анте Готовине и Младена Чермака, првостепено осуђених у Хашком трибуналу на 24 и 18 година затвора, почетком недеље предали су најаву жалбе на првостепену пресуду, после чега им преостаје још 75 дана да ту одбрану и прецизирају. Међутим, према оном што се до сада сазнало, одбране оба генерала засниваће се на покушају обарања основне тезе судског већа о удруженом злочиначком подухвату и прекомерном гранатирању Книна и других крајинских градова да би се становништво подстакло на бекство.

Циљ тог злочиначког подухвата, како је оценило судско веће, било је етничко чишћење српског становништва тог дела Хрватске, а то је договорено на састанку на Брионима уочи војне акције.

У најави жалбе достављеној Хашком суду напомиње се да је „пресуда неразуман и нереалан преседан који угрожава кредибилитет и важност хуманитарног права и намеће толико строге стандарде да законито ратовање чини немогућим за команданте”.

Одбрана надаље тврди да је од 1.205 испаљених пројектила само њих пет одсто пало ван подручја које суд сматра легалним подручјем, односно да је осталих 95 одсто испаљено на војне објекте. Артиљеријски дневници тог напада, иначе, никад нису предати хашком суду.

„Расправно веће није утврдило да је иједан цивил убијен, повређен или присилно пресељен као резултат прекомерног гранатирања”, тврди одбрана, а у закључку се истиче да је „судско веће погрешно закључило да је постојао удружени злочиначки подухват хрватског државног и војног врха с циљем прогона српског становништва”, као и да „злочиначки потхват у време извршења наводних злочина није био предвиђен као део кривичне одговорности”.

Одбрана генерала тврди да је улога брионског састанка председника Фрање Туђмана и политичког и војног врха уочи акције „Олуја” и из њега произашлих транскрипата „ствар интерпретације суда, а не стварних чињеница”.

Овако постављена одбрана двојице хрватских генерала није наишла на ширу подршку струке у Хрватској. Штавише, угледни адвокати који су се исказали и на суђењима у трибуналу, попут Анте Нобила и Чеде Продановића, сматрају да одбрана генерала у жалбеном поступку треба да заборави на одбрану режима Фрање Туђмана, којег суд сматра најодговорнијим за ратне злочине почињене у „Олуји”, и пронађу нове чињенице које ће евентуално умањити одговорност њихових брањеника.

Како преноси сплитска „Слободна Далмација”, таква стратегија је од почетка била осуђена на неуспех о чему говори пример одбране генерала Ивана Чермака, која се стратешки разликовала од оне Готовине и Маркача.

Иван Чермак је на крају ослобођен, јер се његови адвокати нису бавили удруженим злочиначким подухватом већ доказивањем да он с тим није имао ништа (није био ни присутан састанку на Брионима). Јер, како се указује, брионски транскрипти, убиства цивила током „Олује” и после ње, паљење кућа, непроцесуирање и некажњавање тих злочина на хрватским судовима, као и каснији законски прописи који су онемогућавали повратак избеглих и прогнаних Срба, Хашком суду су били више него довољни за оправдавање тезе о удруженом злочиначком подухвату.

Судећи према правним лековима који су одбрани на располагању и роковима за њихово коришћење, процењује се да би другостепена пресуда могла да уследи у септембру ове године.

Радоје Арсенић

------------------------------------------

Појачани адвокатски тимови

Одбране оба генерала су ојачале своје редове, па се тако одбрани Готовине, коју предводи Лука Мишетић из САД, још прикључио познати адвокат из Швајцарске Женел Метро (до сада у Хагу успешно бранио бошњачког генерала Сефера Халиловића и македонског министра унутрашњих послова Љубу Бошковског, иначе експерт за подручје командне одговорности, о чему је објавио и књигу), док одбрана Маркача коју предводи Горан Микуличић из Загреба још није открила име ангажованог адвоката из Велике Британије.