Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 29. jula – Iako se o tome javno mnogo ne govori, problem oduzimanja velikog broja stanova u Hrvatskoj u kojima su izbegli Srbi imali stanarsko pravo sve je teži teret u uspešnom privođenju kraju pregovora Hrvatske o pridruživanju Evropskoj uniji. Dok je taj problem još pre više godina, pod pritiskom međunarodne zajednice, uspešno zakonski rešen u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj kao da se u tom pogledu gledalo kroz prste. Nevraćanje tih stanova prvobitnim korisnicima u stvari direktno je delovalo na slabe rezultate povratka, jer tu je reč o hiljadama porodica koje su pre ratnog izbeglištva živele pretežno u gradovima.

Da je taj problem i te kako prisutan u završnici hrvatskih pregovora s EU ukazuju sve otvorenije inicijative da se on najzad, koliko je to moguće posle 15 godina opstrukcije, reši što pravednije. Ovih dana specijalni izvestilac UN za stambeno zbrinjavanje Rakel Rolnik (imenovao ju je Savet za ljudska prava UN 2008), u intervjuu zagrebačkom srpskom nedeljniku „Novosti”, izjavila je da preporučuje vladi Hrvatske da ponovo otvori proces podnošenja molbi za programe koji će omogućiti trajna stambena rešenja za povratnike iz izbeglištva koji su izgubili stanove na kojima su imali stanarsko pravo. Takvo rešenje, prema njenom predlogu, trebalo bi da sadrži i mogućnost otkupa dodeljenog stana pod sličnim uslovima kakve su imali i iskoristili i ostali građani.

Da se zaista počelo nešto dešavati na ovom području, ukazuje i najnovija vest da bi se do kraja ove godine na inicijativu visokog poverenika za izbeglice UN Antonija Gutereza u Beogradu trebalo održati međunarodna donatorska konferencija na kojoj će se osnovati humanitarni fond za stambeno zbrinjavanje izbeglica s područja bivše Jugoslavije. U okviru toga najzad bi se rešio taj problem i izbeglih Srba tako što bi im se potrebni stanovi dodeljivali i u Hrvatskoj i u Srbiji, zavisno od odluke gde će se opredeliti da žive.

Kako je zamišljeno, glavni donatori na ovoj konferenciji biće SAD, Evropska komisija i UNHCR, a namera je da se prikupi oko sto miliona evra. Od Hrvatske se u tome ne očekuje neki veliki novčani prilog, već ispunjavanje pretpostavki za ostvarivanje plana stambenog zbrinjavanja izbeglica.

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, povodom toga, u „Večernjem listu” kaže: „Od Hrvatske se očekuju tačni podaci o izbeglicama i novi rok za prijave onim izbeglicama koje nisu bile uključene u programe stambenog zbrinjavanja kako bi mogle da ostvare pravo na otkup stanova.”

Napominjući kako sa ovom donatorskom konferencijom Hrvatska ima priliku „da svoje probleme reši tuđim novcem, a takve prilike su retke”, Pupovac je takođe izrazio zabrinutost što je u Hrvatskoj prisutno „birokratiziranje, ali nedostaje i političke vizije i odgovornosti”.

Radoje Arsenić