Специјално за „Политику“

Загреб – Хрватска се бар по нечему изједначила са скандинавским земљама, но то није стандард већ иста стопа пореза на додату вредност која од 1. марта износи 25 одсто.

Иако са Скандинавцима дели тек треће место, јер Мађарска и Исланд имају већи ПДВ, његово повећање за два индексна поена забринуло је грађане Хрватске – иако за хлеб, млеко, књиге, лекове и биоскопске представе нема пореза, а за туристичке услуге, новине, уља и масти, дечју храну и шећер пореска стопа износи 10 одсто,

За сада је дошло тек до минималних корекција цена у малим трговинама, док велики ланци имају времена. Део великих већ је подигао цене кад је најављен већи ПДВ, а други чекају да залиха нестане. Страхује се и од поскупљења електричне енергије и гаса за домаћинства.

Министар финансија Славко Линић, који долази из владајућег СДП-а премијера Зорана Милановића, не очекује „удар цена“. Признаје да ће бити „одређених проблема у кућним буџетима“, али у талас поскупљења не верује.

„Пореска реформа, а са њом и већи ПДВ, иде у корист привредника. Они су сами рекли да ће калкулацијама пробати да утврде шта значи већи ПДВ“, рекао је Линић подсетивши да је то тек једна од мера које влада намерава да покрене за покретање привреде.

Објаснио је и да је порез на додату вредност последица нерешених транзиционих проблема, великог броја пензионера, на једној, и малог броја радника, на другој страни, те проблематичног финансирања здравствене заштите.

„Све док не дођемо до два милиона запослених тешко можемо да размишљамо о нижим порезима“, упозорио је Линић уз песимистично пророчанство да ће Хрватској за то, али и ревитализацију привреде, требати чак 10 година.

Инфлација у Хрватској износи око 2,5 одсто. Према подацима Државног завода за статистику, БДП је у последњем кварталу прошле године забележио пад од 0,2 одсто, због чега постоји страх од наставка економске кризе.

Посебно су огорчени становници Загреба, јер су им, без обзира на измене пореске политике, први дани марта донели веће рачуне за воду чак за трећину и скупљи јавни превоз за 50 одсто. Једнократна возна карта износи 12 куна, што је око 175 динара. (По званичном курсу, један евро вреди око 7,5 куна.)

Иако је било најављено, цене горива нису се мењале, али ће то сигурно бити урађено већ у уторак, кад следе редовне корекције. Сваке две недеље нафтна компанија „Ина” и други дистрибутери деривата могу поскупети горива до три одсто.

Бензин је тренутно најмање 10,41 куна, дизел 9,89 куна, па је психолошка граница од 12 куна, коју је недавно поставила влада, све ближе. Због дивљања цена на бензинским пумпама и поскупљења која прете у трговинама, возила са хрватским таблицама очигледно ће и даље бити чести гости пограничних градова у Србији, односно Босни и Херцеговини.

Младен Обреновић