Od našeg dopisnika

Sarajevo – Predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović uputio je pre nekoliko dana pismo glavnom tužiocu Haškog tribunala Seržu Bramercu u kojem hvali njegovu odluku da uloži žalbu na presudu Pretresnog veća koja bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića oslobađa odgovornosti za genocid u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. U istom pismu Izetbegović nudi Bramercu pomoć u „osiguranju potrebne argumentacije”, kako bi, navodi on, uspeli dokazati svih 11 tačaka optužnice protiv Karadžića.

„To je jedini put za ostvarenje pravde za žrtve genocida i nasilja, kao i za Bosnu i Hercegovinu u celini”, naglašava bošnjački član Predsedništva BiH.

Nebojša Radmanović, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske smatra da je Izetbegović zloupotrebio funkciju, ne zato što je poslao pismo Bramercu, nego zbog njegovog sadržaja.

„Zloupotreba funkcije je u samom tekstu pisma u kome Izetbegović optužuje i presuđuje. To je stara praksa većine političara iz reda bošnjačkog naroda za koju sam mislio da prolazi. Drugo, on je ušao i u optužbe unutar samog Haškog tribunala, jer hvali Tužilaštvo, a osuđuje Sudsko veće”, rekao je Radmanović za „Glas Srpske”, ocenivši da je „to nepotrebno i vrlo loše za jednog predsednika”.

Izetbegovićevo pismo nije impresioniralo ni poznatog novinara i komentatora „Slobodne Evrope” Kemala Kurspahića , jer on smatra da je politički nedosledno pozivati se na haške presude onda kada su u skladu sa „vašim očekivanjima”, a osporavati ih onda kada „vam se ne sviđaju”.

U komentaru pod naslovom „Za Tribunal - do podne”, posvećenom odluci Pretresnog veća, Kurspahić navodi da je „ogorčenje i razočarenje najpozvanijih – onih koji su doživeli ratne progone 1992. godine – savršeno razumljivo i jedinio prirodno”, te da „ne treba” da čudi što oni to doživljavaju kao nastavak „sistematskog” uskraćivanja pravde.

„Sa uvažavanjem za njihova očekivanja manje sam, ipak, impresioniran kad se u politizaciju sudske odluke upuštaju bošnjački najviši izabrani predstavnici, poput recimo člana državnog Predsedništva Bakira Izetbegovića koji je glavnom tužiocu 'ponudio svesrdnu pomoć u osiguranju argumentacije kako bi sve tačke optužnice protiv Karadžića, uključujući genocid, bile dokazane', piše Kurspahić.

Komentator „Slobodne Evrope” smatra da je Izetbegovićevo reagovanje politički motivisano i da od toga, objektivno, „može” biti više štete nego koristi.

On se osvrće i na genocid u Srebrenici i negativne izjave pojedinih lokalnih političara s tim u vezi koje, kako kaže, predstavljaju ozbiljno ograničenje - i moguću samodiskvalifikaciju - u prihvatanju i uvažavanju u međunarodnim  odnosima.

„Iz toga bi ponešto mogli da nauče i bošnjački politički prvaci: politički je nedosledno pozivati se na haške presude onda kada su u skladu sa vašim očekivanjima, a osporavati ih -  sve do tvrdnji o međunarodnoj zaveri protiv žrtve genocida - onda kada vam se ne sviđaju”, zaključuje Kurspahić.

Podsećamo da je Pretresno veće Haškog suda Odluku o odbacivanju prve tačke optužnice protiv Karadžića donelo  krajem prošlog meseca, uz obrazloženje da Tužilaštvo „nije” podnelo zadovoljavajuće dokaze koji bi potkrepili optužbu za genocid u pomenutih  sedam opština u BiH.

Dušanka Stanišić