Од нашег сталног дописника

Загреб – Међу првим темама које се спомињу у попису активности нове политичке власти у Хрватској јесте могућност повлачења међусобних тужби за геноцид између Хрватске и Србије, али засад, како се процењује, није извесно да ће се то ускоро догодити.

Будућа министарка спољних послова Весна Пусић је најавила спремност нове владе да преговара о том осетљивом питању, што је претходна влада ХДЗ-а, с Јадранком Косор на челу, у потпуности одбацивала. Она је рекла да ако се око несталих, опљачкане имовине и ратних злочина Хрватска и Србија успеју договорити на нивоу међудржавног споразума, онда, по њеном мишљењу, треба ставити на дневни ред и питање узајамних тужби за геноцид. С тим се одмах сложио и председник Иво Јосиповић, додавши да је „увек боље ствари решавати договором него тужбом, чак се и пуно више тога може решити”.

Реаговала је и челница ХДЗ-а Јадранка Косор најављујући да ће се сада из опозиције „жестоко борити против повлачења тужбе”. По њеном тумачењу, „тужба је збир историјских чињеница, све оно што нам се догодило од Вуковара до Шкабрње и ми нећемо дозволити да се историја ревидира”.

Пусићева је, међутим, јуче електронском „Т-порталу” рекла да је иницијатива о постизању међудржавног споразума са Србијом и потенцијалном повлачењу тужби за геноцид „дугорочна”.

„Нема разговора о повлачењу тужбе пре него што се позитивно за обе стране реше сва три темељна отворена питања (питање несталих, опљачкане имовине и оптужби за ратне злочине). Ова тема је од изузетне важности, али због комплексности и осетљивости могу проћи и године пре њеног решења. Дугорочно, повлачење тужбе, уз претходно задовољење отворених питања, следеће генерације решава тзв. сукоба ниског интензитета”, каже Весна Пусић.

Другим речима, засад се ништа битно није променило у резоновању о овој теми, јер таква могућност и предуслови који се траже од Србије истакнути су и пре неколико година из истог политичког миљеа. Једина је разлика што је сада на власт дошла политичка групација, која је за разлику од претходне, вољна да преговара о судбини тужбе за геноцид, али то – као што се види и из најновијих речи Пусићеве, опипљиво не приближава дан када би евентуално њихово повлачење могло да се заиста и деси.

О томе говори и јучерашња изјава бившег министра спољних послова (у влади Ивице Рачана) из СДП-а Тонина Пицуле, који сматра да „хрватска тужба за геноцид не треба и неће бити прва ствар коју ће Београд и Загреб решавати”.

„Имамо доста отворених билатералних питања, при чему претходна влада у последњој години дана није била особито ефикасна, а односи су чак били и затегнути. Отворена питања нису се решавала и сигурно је да има још важних тема где се може направити помак. За ово тренутно не видим великих могућности”, каже Пицула и подсећа да је још у време његовог мандата основана Међудржавна дипломатска комисија, али се у последњих десет година на том плану ништа није урадило.

Још је скептичнији професор на загребачком Факултету политичких наука Влатко Цвртила, иначе саветник бившег председника Месића и премијерке Косор, који сматра да „није извесно да би се споразумом могле решити ствари које су заправо основа тужбе – оптужба за агресију на Хрватску и почињени геноцида”.

„Како ћете то регулисати споразумом, хоће ли Србија признати агресију? Није ми у потпуности јасно како би се регулисала та материја у међудржавном споразуму. То би требало објаснити”, каже Цвртила.

Радоје Арсенић