Од нашег сталног дописника
Љубљана – Протест на Триглаву против измештања Аљажеве куле у музеј, одржан је протеклог викенда у организацији цивилне иницијативе Пријатељи Триглава, а на врху словеначког националног симбола демонстрантима се придружио и првак опозиције Јанез Јанша, страствен алпиниста. Узрок окупљања више од сто људи на планинском врху представља незадовољство због намере Планинарског савеза Словеније (ПСС) да металну кулу коју је на Триглаву 1895. године поставио Јакоб Аљаж, конзервира и смести у Словеначки планински музеј.

Јанша је пожњео одобравање када се супротставио да кула буде склоњена са места коме је намењена, што је образложио речима да она изгледа боље него чланови реченог савеза који би у циљу њене заштите да је склоне у музеј. На надморској висини од 2.864 метра уз демонстранте се окупило још приближно толико редовних посетилаца Триглава, а сви су били сложни да „Словенцима Аљажева кула значи много више од пуке гомиле гвожђа на врху највише горе”. Окупљени су нотирали и да је кула у много бољем стању него што се прича, уз сагласно противљење идеји ПСС о њеном премештању у музеј јер је она „симбол словенаштва”. Закључили су да свако разуман мора да увиди да кула треба да стоји на врху Триглава и нигде другде, па се од иницијатора очекује да схвате да „не могу да се играју с тим стварима, јер је то исто као да се играју осећањима Словенаца”.

ПСС тврди да је кулу начео зуб времена, зато би оригинал желели да склоне на сигурно, а да на врх Триглава поставе реплику. Кулу је 1895, пошто је претходно за пет голдинара купио врх Триглава и планину Кредарицу, поставио локални свештеник Јакоб Аљаж. Прва кула је имала четири мања прозора, била је висока 1,90 метара, а у пречнику је имала 1,25 метара. Начињена је од дебелог поцинкованог метала и подигнута је на темељу од бетона, а има и громобран. Кула је 9. септембра 1999. одлуком државе проглашена за културни споменик уз образложење да је „Аљажева кула симбол који означава највишу тачку словеначке територије, врх 2.864 метара високог Триглава; метална грађевина у облику ваљка са заставицом на врху била је постављена као међаш који је означавао словеначко власништво врха словеначке планине у целини која је изузетан покрајински мотив, незаменљив симбол Словеније”.

С.В. Мекина

-----------------------------------------------------------

Словенци рекордери по несрећама на Јадрану

Само летос је уништено осам јахти и глисера, при чему је повређено шест особа, пише љубљанска штампа

Од нашег сталног дописника

Љубљана – „Ове године су Словенци од Чеха преузели незахвалну титулу странаца који најчешће настрадају на одмору код наших јужних комшија”, јављају словеначки медији. Вест је лансирао загребачки „Јутарњи лист” који је потврдио да су Словенци ове туристичке сезоне „освојили” примат не само гостију који на Јадрану чине највише прекршаја (својим јахтама и „бродицама“) већ су уплетени и у „највише бизарних несрећа”.

„Рекордери смо и по броју поморских несрећа – само летос смо уништили осам јахти и глисера, при чему је било повређено шест особа“, пише љубљанска штампа. Најчешћи узрок удеса је, тврди „Дело“ – сопствена непромишљеност појединаца који су несреће скривили. У Хрватској је од почетка лета до августа ове године живот изгубило 14 туриста док их је 30 тешко повређено.

Ове године хрватском обалом патролира рекордан број страних полицајаца – у осам већих градова локалним чуварима реда помажу својим држављанима чак 44 полицајца који носе униформе матичне државе. Они немају уобичајене надлежности као код куће, али су свеједно, тврди полицијски аташе Словачке Радован Кyселица, ове године решили већ 163 случаја. Коментатори су зачуђени и над овогодишњим збиром „необично много бизарних несрећа“, међу којима је једна од бизарнијих она када су се на далматинско острво Угљан три пијана Словенца јахтом у пуној брзини зарили у обалу и завршили око 20 метара на копну, обашка што нису хтели да напусте барку ни када су стигли спасиоци. Прошлог викенда је словеначки тинејџер на једном од хрватских острва задобио тешке опекотине по лицу и екстремитетима када је са пријатељима наздрављао коктелом Б-92 који се сервира тако што гори.

Пролетос је словеначког гњурца напао морски пас недалеко од Виса. Престонички медији у Словенији теше се чињеницом да ни други туристи нису били боље среће на одмору – двоје туриста из Белгије су током недеље дана два пута остали „заробљени” на истој стени народног парка Пакленица, док су се шкотском пару истргла из руку дечја колица са двогодишњим дететом и сурвала у триметарски понор. Дете је на срећу прошло с лакшим повредама. Није ништа мање занимљива ни одисеја Руса који у Водицама није хтео да плати астрономски рачун за стриптиз бар...

С. В. Мекина