Од нашег сталног дописника

Загреб – Виши асистент на Факултету организације и информатике у Вараждину др Дарио Крешић постао је ових дана познат најширој хрватској јавности, не по својим стручним и научним достигнућима, већ по правном спору који је покренуо и с којим ће ући у анале хрватског правосуђа. Општинском суду у свом граду поднео је тужбу против установе у којој ради због дискриминације и узнемиравања због његове хомосексуалне оријентације, што је први правни случај због хомофобије у Хрватској.

У том његовом поступку подржавају га и придружују му се удружење лезбијки „Контра” и „Искорак” који се окупља и залаже за права хомосексуалаца у РХ.

„Исмејавају ме на послу и не дају ми напредовати зато што сам геј”, објашњава за „Јутарњи лист” свој проблем Крешић.

„Све је почело почетком прошле године када су га двојица колега на факултету почели задиркивати. Кад би га видео на ходнику један би имитирао његов начин говора, а други му је пред сарадницима довикивао да се треба чувати ХИВ-а и да треба користити кондом. То је урадио једном и у факултетском ресторану”, описује он зашто се на крају одлучио на тужбу.

Крешић каже да му је било неугодно да сам пријави колеге декану због узнемиравања, па је ангажовао адвоката да то учини.

„Декан Тихомир Хуњак ме је после тога љутито позвао на разговор. Сматрао је да је цео случај требао остати у оквиру факултета и рекао ми је да ако ми се не свиђа на факултету – могу слободно потражити неку другу институцију”, каже Крешић додајући да је декану уз понашање колега још већи проблем био што се прича проширила изван факултета. Декан је на посебан разговор позвао и двојицу „несташних” колега, који су му после тога доставили своја писана извињења.

Дарио Крешић каже да се понадао да је тиме цела ова мучна ствар окончана, али се преварио. Не само да су се односи с колегама погоршали, него је после ове афере осетио и да га спречавају у редовном напредовању у степен доцента. Ни на седам његових писмених обраћања декану да му се одговори шта је с конкурсом на који се јавио за унапређење није добио одговор и тако је прошло скоро годину дана.

„Целе сам године разговарао са члановима Управе, а они су ми повремено одговарали да је криза и да нема отварања радних места, а повремено и да не знају шта бих требао радити на факултету. Међутим, неки други, с нижим квалификацијама од мојих, напредовали су, а ја сам остао тамо где сам и био”, напомиње Крешић и додаје да се јавио на три конкурса, али без резултата.

„Дуго ми се нико није обратио, али зато ми је сада стигао допис од декана да се у року од три дана изјасним о наводима у медијима о наводној дискриминацији. Пре годину дана су ми се извинили, а сада је цела прича по њиховим речима `наводна`. Да ми није стало до овог посла, тужбу не бих ни подизао”, закључује Крешић.

Р. Арсенић