Од нашег сталног дописника
Загреб, 26. марта – Један детаљ са суђења осумњиченима за ликвидацију директора „Национала” Иве Пуканића и његовог сарадника Николе Фрањића у Загребу изненада се претворио у вихор који узбуркава хрватску јавност. Ради се о транскрипту његових СМС-ова које је од маја па до октобра 2008. (до дана уочи атентата) слао и измењивао с разним особама из хрватског политичког и привредног живота, али и шире, који су пронађени у његовом мобилном телефону и на захтев одбране оптуженог Слободана Ђуровића уврштеног као доказно средство на суђењу.

Записник о претрази његовог телефона прочитан је на суђењу, али је проблем настао када су се неки делови изненада појавили у медијима, па је и најшира јавност могла да види да је Пуканић по свему судећи знао да му се ради о глави и ко то ради, али и друге неугодне чињенице о неким закулисним збивањима попут, на пример, договора с челником ЕПХ-а Нинославом Павићем о картелском удруживању новинских издавача итд.

Из објављеног транскрипта о његовом дописивању с главним државним тужиоцем Младеном Бајићем (у том периоду упућено је 117 порука, од чега је Бајић одговорио са свега 22) видљиво је како Пуканић очајнички покушава да дође до усељеничке визе у САД где је намеравао да се пресели, очито бежећи испред неке озбиљне опасности, али у томе није добио очекивану помоћ. Бајића је у ту сврху у много порука молио да га повеже с тадашњим америчким амбасадором Браткеом, али помоћ пријатеља је изостала, као и многих других које је сматрао својим пријатељима.

„Знам да ти идем на живце, но морам решити оно око УСА визе. Чекам да ти разговараш с Браткеом и да ми кажеш кад да тамо идем. Не бих те малтретирао да ми то није тако важно”, пише му 27. августа 2008, а 4. септембра понавља: „Младене, јеси ли ишта учинио око оног писма за УСА визу што сам те молио и што ми је овога тренутка најважније на свету?“

Из порука које је слао Бајићу видљиво је да је Пуканић из својих извора сазнавао о томе шта му се спрема, па је чак имао и нека сазнања у вези с убиством Иване Ходак, ћерке адвоката генерала Загорца који му је такође био пријатељ. Изигравао је и посредника, о чему говори и ова његова порука Бајићу од 1. октобра: „Ја сам обавио задатак и разговарао с ХП (Хрвоје Петрач, у затвору, због умешаности у отмицу сина генерала Загорца) у вези ’драгуљара’. Доста позитивна реакција. Јеси ли ти разговарао с Браткеом?“

Ништа мање занимљив је и део објављеног комуницирања с председником управе и сувласником ЕПХ-а Нином Павићем, што ће помоћи Агенцији за заштиту тржишне утакмице да ускоро заврши поступак против новинских издавача због сумње у склапање забрањеног споразума (картела) о истовременом повећању цена дневних новина. У овоме је посебно занимљиво то што је јавност Пуканића и Павића доживљавала као љуте противнике и супарнике у издавачком бизнису, док ове поруке говоре у ствари о њиховом блиском пријатељству.

„Нино, ако се иде са 7 куна за дневне новине, кај с магазинима? Је л’ планираш повећање цене? Ја сам за повећање ако ти идеш”, јавља му Пуканић 31. јула 2008, а Павић му одговара: „Еј, одлучили смо ’Глобус’ и ’Глорију’ од следећег броја завртити на 14 куна. Знам да ће те то разгалити. Мислио сам да су ти моји јавили.”

Ређају се даље договори око усклађивања цена листова „Екстра” и „Стори” и слично.

Колико је објављивање дела Пуканићевих СМС-ова изазвало различитих реакција и полемика у домаћој јавности показала је и синоћна емисија Хрватске телевизије „Отворено” у којој су једни оштро критиковали тај чин, а други га бранили. Док, на пример, Славен Летица сматра да је њихова објава „изазвала параноју политичких елита”, а подршку објављивању је дао и Иван Звонимир Чичак, адвокат Чедо Продановић сматра да такав поступак није у складу са законом, а Радимир Чачић на том примеру тврди да је „наше правосуђе дно дна”, и да „држави треба судити због овога”.

У полемике се укључио и донедавни председник РХ Стјепан Месић, с којим је Пуканић такође био у блиским односима и често му се јављао, што се види и из објављених СМС-ова. „За мене је објављивање приватних СМС-ова покојног Иве Пуканића недопустиво. То је за сваку осуду”, јасан је Месић. Председник саборског одбора за унутрашњу политику и националну безбедност Ранко Остојић оцењује да је објава ових СМС-ова који нису повезани с његовим убиством „опасан преседан који задире у људска права”.

Прашина око објављених Пуканићевих порука, међутим, тек се шири и ту ће се вероватно још штошта чути. Томе доприноси и уверење неких да су те поруке пре објављивања у ствари добро „прочешљане” од стране одређене службе, односно да су давале још конкретније трагове него што је то из објављеног тренутно видљиво.

Радоје Арсенић