Од нашег дописника
Сарајево, 17. августа – Актуелни челници Федерације БиХ покушавају на све могуће начине да оспоре одлуку Суда за људска права у Стразбуру која обавезује владу овог ентитета да Бранимиру Ђокићу, бившем генералу ЈНА, мора исплатити 60.000 евра за стан који је имао пре рата у Сарајеву, а који му је отет и додељен другом кориснику. Они наводе да то раде због процене да би исплата Ђокићу значила почетак финансијског суноврата, како то они кажу, „већег босанскохерцеговачког ентитета”, јер би, тврде, по истом моделу до материјалне надокнаде могли доћи и сви други предратни власници војних станова у ФБиХ „који су остали да служе у оружаним снагама стране земље”.

„Федерација БиХ може доживети финансијски колапс ако одлука Суда у Стразбуру у ’случају Ђокић’ буде примењена на више од 20.000 станова који су пре рата били у власништву Срба”, рекао је федерални премијер Мустафа Мујезиновић, изражавајући наду да ће Суд у Стразбуру преиспитати своју одлуку и донети нову која ће бити у корист ФБиХ.

Према неким проценама, легализована отимачина станова који су били у власништву бивших припадника ЈНА могла би ФБиХ коштати стотинак милиона марака.

Међутим, представница Савета министара БиХ пред Европским судом за људска права Моника Мијић, коју је Влада ФБиХ задужила да упути захтев за преиспитивање судске одлуке, сматра да је „случај Ђокић” правно завршен и да реакција федералне владе долази са закашњењем, с обзиром на то да јој је пресуда достављена пре скоро три месеца.

„Минималне су шансе да пресуда у Стразбуру буде оборена, јер је она донесена једногласно”, казала је Мијићева, подсетивши да је у ’случају Ђокић’ већ постојала пресуда Дома за људска права у БиХ из 2001. године у којој је назначено да „није оправдано лишити особу имовине само на основу чињенице да је остала да служи у оружаним снагама стране земље”. И у пресуди Европског суда стоји „да нема индикација да је апликант суделовао у војним операцијама, а камоли ратним злочинима, те да је дискриминисан само због тога што је био припадник ЈНА”.

„Проблем је то што су у Стразбуру дошли до неких лажних података, као што је то било и у случају Ејупа Ганића када је Србија тражила његово изручење, а ухапшен је због тога што је Србија дала лажне податке”, изјавио је за сарајевске медије федерални министар за борачка питања Захид Црнкић који, такође, очекује да ће судска одлука пасти и жали што се „на овај начин узнемиравају шехидске породице и инвалиди и сви људи који су у тим становима”.

Станови о којима Црнкић говори јесу станови у којима су пре рата живели официри ЈНА (многи су већ били откупљени) и налазе се у најелитнијим деловима Сарајева и нису, како то он тврди, додељивани породицама погинулих бораца и инвалидима, нити социјално угроженим, него и искључиво високопозиционираним политичарима и неким „заслужним” момцима, некадашњим припадницима Армије БиХ, што је, позивајући се на пресуду Суда за људска права, донекле потврдила и Моника Мијић.

„Суд у Стразбуру констатовао је да су станови некадашњих официра ЈНА у Федерацији БиХ додељивани високим функционерима који имају већ решено стамбено питање”, изјавила је она, додавши да је ту „чињеницу потврдио и ОЕБС”.

С друге стране, пресуда у корист Ђокића охрабрила је све некадашње власнике војних станова у ФБиХ и вратила им наду да њихова имовина није заувек изгубљена. Представници Удружења војних пензионера у РС кажу да је „пресуда Суда у Стразбуру доказ да је правда достижна, али и спора”.

Председник Стамбене комисије поменутог удружења Јован Вукобрат тврди да „још око 300 бивших војних лица потражује своју имовину у ФБиХ”, те да у њиховим становима, углавном трособним и четворособним, „живе тамошњи високи функционери” који су, „успели и да их приватизују”.

Душанка Станишић