Регион
Страни инвеститори заобилазе БиХ
Сукоб политичких елита ФБиХ и РС утиче да инострани капитал знатно мање пристиже у Босну и Херцеговину
Од нашег дописника
Сарајево, 15. августа – Вредност капитала који су страни инвеститори уложили у БиХ у последњих 15 година износи фамозних 5,8 милијарди евра. Међутим, директна страна улагања, када је БиХ у питању, у сталном су паду још од 2007. године, с тим да званични подаци упозоравају да ће ова година, у том смислу, бити рекордна, јер је у првих шест месеци инвестирано само 120,9 милиона евра, што је, у поређењу са истим периодом прошле године, мање за око 40 одсто.
Директорка Агенције за промоцију страних инвестиција БиХ (ФИПА) Јелица Грујић оцењује да ситуација није задовољавајућа и да јој је, као таквој, углавном кумовала економска криза, а потом и успорена приватизација неких од великих фирми, те одлагање реализације капиталних пројеката.
„У питању је двоструко суздржавање, с једне стране потенцијалних инвеститора који не желе да ризикују, а с друге институција БиХ које су, у ишчекивању да економска криза спласне, оставиле по страни процес приватизације”, каже она и напомиње да неспорно негативан утицај има и стална турбулентна политичка ситуација у земљи.
Грујићева у разговору за „Политику” наглашава да у ситуацији која јесте има и позитивног, нешто што је, како каже, и добро.
„Добро је то што се страни инвеститори, дакле они који су већ присутни у БиХ, нису повлачили са наших простора, напротив они су и у оваким условима задржали пословање и сви су, мање, или више, додатно инвестирали у своје капацитете”, тврди она.
Професор Економског факултета у Сарајеву Фикрет Чаушевић није апсолутно изненађен драстичним падом страних директних улагања у БиХ, а има и објашњење зашто. Он истовремено процењује да ће интерес страних директних улагача у наредне две године бити везан за резултате предстојећих избора у БиХ, „њихов утицај на ниво политичког језика с једне стране, а с друге на ефекте мера економске политике, пре свега монетарне и фискалне које су предузеле владе земаља западне Европе”.
„Један од разлога због којег странци мање улажу у БиХ јесте то што је опала потражња за робом произведеном у БиХ, како у земљи тако и у иностранству, а други је чињеница да је код нас, практично, заустављен процес приватизације, односно, нису реализовани пројекти у секторима који су најатрактивнији за стране директне улагаче, као што су телекомуникација и производње и дистрибуције електричне енергије”, наглашава он.
Република Српска је, за разлику од Федерације БиХ, приватизовала сектор телекомуникација, док је у оба ентитета сектор производње и дистрибуције електричне енергије још увек ван домашаја приватизације. Чаушевић је сигуран да би се интерес страних директних улагача значајније повећао, и то „истог оног тренутка када би владе оба ентитета одлучиле да продају макар мањинске пакете у тим предузећима”.
Према његовом мишљењу, страни капитал не терају из БиХ само економски разлози, него и политички, јер су „политичке елите у ФБиХ и РС, укључујући делом и државни ниво, због дисонантних тонова утицале на повећање политичког ризика у Босни и Херцеговини”.
Душанка Станишић






