Od našeg stalnog dopisnika Podgorica, 14. marta – Nekada najmlađi premijer u Evropi, a danas sa najdužim premijerskim stažom, predsednik crnogorske vlade Milo Đukanović ponovo je aktualizovao priču o povlačenju iz fotelje u koju je seo prvi put 15. februara 1991. godine.
Od tog dana do 1998. godine dužnost predsednika vlade obavlja uzastopno u tri mandata, da bi potom postao predsednik Crne Gore.

Njegova prva, formalna ostavka, i to na mesto predsednika države usledila je 2002. godine kada je predsedničko mesto zamenio premijerskim.

Nakon referenduma i pobede na parlamentarnim izborima septembra 2006. godine, Đukanović se povukao sa najviših državnih funkcija, a mesto predsednika vlade nasledio je dotadašnji ministar pravde Željko Šturanović, koji je početkom 2008. godine, zbog zdravstvenih razloga, otišao sa premijerske funkcije.

Za predsednika vlade Đukanović biva ponovo izabran krajem februara 2008. godine.

Tokom dvadesetogodišnjeg kormilarenja crnogorskom vladom i celim političkim vrhom Crne Gore, Đukanović je često znao da obraduje svoje političke protivnike porukama poput one iz novembra 2003. godine, kada je podgoričkim srednjoškolcima koji su posetili vladu rekao: „Moram priznati da nisam pristalica tako dugog zadržavanja u politici. Svako ko se na pravi način posveti radu u vladi mora da se umori inače nešto nije u redu. Ne mislim da sam predisponiran za politiku i da bi crnogorska politička scena mojim odlaskom doživela kataklizmu. Za sebe lično znam da imam i neke druge afinitete, kojih bih se tako rado prihvatio, mnogo radije od politike. Mislim da sam zadovoljio sve svoje političke ambicije. Ja sam ekonomista i nadam se da ću u budućnosti ostvariti svoj senzibilitet za biznis”.

Ipak, Đukanović se nije posvetio biznisu. On i dalje suvereno vlada i partijom i vrhom crnogorske države.

Novo nadanje svojim protivnicima posejao je već sredinom 2004. godine kada je ponovo poručio da odlazi iz politike, da se umorio, „da su građani umorni od njega”.

„Pristalica sam češćih promena u politici koje će uslediti kada budemo imali garantovanu bezbednost i političku stabilnost”, rekao je tada Đukanović.

Početkom 2006. godine, pred referendum o crnogorskoj nezavisnosti, Đukanović je beogradskim medijima ekskluzivno izjavio da namerava da se povuče i da „ima nekoliko ideja”.

„Jedna od ideja je biznis u turizmu, neke inicijative vezane za neko visoko obrazovanje, dakle, jedna od ideja je informativna delatnost... Znači, tu sam negde, ali koncentrisaću se posle 21. maja”, rekao je tada on.

U isto vreme u izjavi za podgoričke „Vijesti” kaže: „Nakon što ispunimo obećanje dato građanima i, ubeđen sam, obnovimo crnogorsku nezavisnost, stvoriće se uslovi za novu fazu političkog života u Crnoj Gori. U tom kontekstu i sam vidim sebe u drugačijem profesionalnom angažmanu od današnjeg.”

U jednom delu održao je obećanje, sagradivši privatni univerzitet UDG u Donjoj Gorici u Podgorici, ali je posle referenduma odlučio da ostane sve do tadašnjih parlamentarnih izbora, pa je na jednoj od partijskih promocija kazao „da ostaje u politici”, jer je „koncentrisan na izbornu pobedu 10. septembra”.

Nakon pobede na parlamentarnim izborima, prvim u osamostaljenoj Crnoj Gori, krajem 2006. godine Đukanović se povukao sa državnih funkcija, saopštivši da se „nakon sedamnaest godina provedenih na najvišim funkcijama zamorio od politike i da se vraća biznisu”.

Za godinu dana provedenih u biznisu, kako su objavili crnogorski mediji, zaradio je milione evra, a i dalje je ostao najuticajniji crnogorski političar.

Biznisa se Đukanović brzo zasitio, pa je krajem februara 2008. godine ponovo izabran za predsednika vlade.

Čini se da od prvog dana ponovnog ustoličenja traju nagađanja kada će se, i da li će se uopšte Đukanović ponovo povući ne samo sa državnih funkcija, nego i uopšte iz politike.

Mogućnost povlačenja sa mesta predsednika vlade najavljuje i on sam, ali ne i sa mesta predsednika DPS iz koje crpe svu snagu.

Tako je krajem prošle godine u izjavi Rojtersu ponovo kazao da odlazi, na šta ga uporno podseća i opozicija, koja tvrdi da je prilikom njegove nedavne posete Stejt departmentu traženo da se povuče iz politike, što je demantovao, ostavljajući otvorenim to pitanje sve do kongresa DPS, koji bi trebalo da se održi maja 2011. godine.

Međutim, mediji u Crnoj Gori ne prestaju da spekulišu o povlačenju crnogorskog premijera sa dužnosti i tvrde da je to ipak bila glavna tema razgovora crnogorskih i američkih zvaničnika tokom susreta u Vašingtonu.

Njegov ministar inostranih poslova Milan Roćen odmah je saopštio:
„Ni u Stejt departmentu, ni u Kongresu, ni u Beloj kući nije se govorilo o povlačenju crnogorskog premijera Mila Đukanovića s dužnosti”.

Istina, premijer Đukanović je i prilikom nedavnih javnih nastupa bio zagonetan u priči o povlačenju sa funkcije, ponovivši po ko zna koji put da je davno rekao da bi želeo da u određenom trenutku promeni profesiju, da će videti koji je za to dobar trenutak i da „nema ničeg skrivenog na temu njegove političke budućnosti.”