Од нашег дописника

Сарајево, 16. јула – Босна и Херцеговина улази у фазу изградње исламске верске државе, то је пројекат који ће да траје деценијама уз помоћ исламског капитала најрадикалнијих исламских земаља. Ако грађани БиХ – Бошњаци, Срби и Хрвати – мисле да је тај капитал намењен развоју БиХ, у дубокој су заблуди, изјавио је председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, сугеришући да се „проблем тероризма не сме гурати под тепих” и да „морају бити пресечени канали финансирања тероризма у БиХ”.

„Ово је озбиљан проблем, не само БиХ него региона и нећемо га решити ако га стављамо под тепих. Морамо заједно радити на томе, а то значи да се не смеју крити информације и не сме се тај проблем ублажавати”, рекао је он и закључио да ће „проблем тероризма у БиХ бити решен само ако буде укинута политичка подршка, која представља плодну климу за развој тероризма или појавних облика тероризма”.

Сулејман Тихић, лидер Странке демократске акције, која је најмногољуднија „у Бошњака”, сматра да је Шпирићево размишљање „неозбиљно, неодговорно и злонамерно”.

„Ми смо за секуларну државу БиХ и ми се тако понашамо”, каже он и изражава жаљење што „СНСД и други политички актери у РС не деле таква уверења” него „они граде неку врсту верске државе”, јер су „већина празника које славе институције РС истовремено и верски празници, иако се ради о ентитету и Срба и Хрвата и Бошњака”.

Ипак, Сулејману Тихићу, као и министру безбедности БиХ Садику Ахметовићу, ових дана су припадници радикалног вехабијског покрета упутили озбиљне претње, због чега је СИПА, како преноси Федерална телевизија, „појачала мере безбедности у случају њих двојице”.

Приметно је да никоме из бошњачких странака није ухо запарала изјава Бакира Изетбеговића, иначе члана СДА, „да је Харис Чаушевић, који је извео терористички напад у Бугојну, бивши рокер и човек који се налази у стресу”, те да је „реч о бенигном случају и да од тога не треба правити малигни проблем”.

Изетбеговић је тезу о „бенигном случају”, уз констатацију да му „није јасно како се од једног случаја прави 3.000 случајева”, пласирао непосредно након што је директор Обавештајно-сигурносне агенције (ОСА) Алмир Џуво изјавио да „у БиХ вреба опасност од око 3.000 потенцијалних терориста”, који су „изузетно опремљени, много боље него босанскохерцеговачка полиција, а међу којима је само три до четири одсто странаца, док су остали држављани БиХ”.

Да у БиХ „има одређен број лица која представљају потенцијалну опасност да могу починити казнена дела у вези с тероризмом” потврдио је и директор Федералне управе полиције (ФУП) Златко Милетић. Он је у интервјуу „Дневном авазу” објаснио да се ради о лицима која припадају различитим верским радикалним правцима и да „поједини од њих, или групе имају различит приступ проблемима”.

„Неки се за верска или идеолошка питања која имају у својој глави боре мирним путем, кроз практицирање вере, док се један мањи број њих бори на начин који није дозвољен ни у једној земљи света, промоцијом насиља, силе и тероризма”, рекао је Милетић и додао да за „поједине од њих може слободно рећи да су на граници разума”.

Мотиви терористичког напада на Полицијску станицу у Бугојну, који је почињен 27. јуна и у којем је убијен полицајац Тарик Љубушкић, а тешко или лакше рањено шест његових колега, утврђени су и неће, према речима директора ФУП, засад бити обелодањени „због истраге коју спроводи Тужилаштво БиХ”.

Душанка Станишић